Nacionalna organizacija potrošača napravila je listu neregistrovanih trgovaca na društvenoj mreži Instagram i dostaviće je Tržišnoj inspekciji. Šta je uslov da se bezbedno kupuje preko društvenih mreža.

Jedna Beograđanka kupila je aparat za masažu, platila 1.600 evra, ali on ne radi. Reklamacije, a ni prodavca, međutim, nema jer ga je kupila preko interneta. Za njim traga i Tržišna inspekcija.

Na ovakve pojave upozorava i Nacionalna organizacija potrošača, koja je objavila novu listu od 435 prodavaca za koje se sumnja da prodaju robu na crno preko društvenih mreža.

- Ovaj spisak se pravi na osnovu prijava potrošača koji su oštećeni. Kao organizacija i mi smo se bavili istraživanjem da vidimo ko se oglašava, čije su glasne poruke primamljive, a ne poštuju zakon - kaže Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacija potrošača Srbije.

Veliki broj Instagram profila sa prethodne liste je ugašen. Pošto sve više ljudi kupuje onlajn, međutim, povećava se i broj neregistrovanih trgovaca.

Ovaj spisak Nacionalna organizacija potrošača Srbije dostavlja Tržišnoj inspekciji. Najviše prijava, kako kažu, odnosi se na prodaju odeće, obuće, nakita, tehničke robe.

- Sve što se nekada prodavalo na pijacama i na ulici, preselilo se na internet - ukazuje Dragan Gajić, rukovodilac grupe za sprečavanje sive ekonomije.

Kontrola internet prodavaca komplikovana

Kontrola internet prodavaca je komplikovana, dugo traje i teško je doći do njih, kažu u Tržišnoj inspekciji.

- U tim kontrala kada dođemo do tih subjekata, nalažemo im da se registruju da bi mogli da obavljaju trgovinsku delatnosti, zabranjujemo dalje da se oglašavaju preko interneta i da rade dok se ne regustruju i podnosimo zahtev sudiji za prekršaje - ukazuje Dragan Gajić.

Inspektori rade u saradnji sa MUP-om, odnosno odeljenjem za Visokotehnološki kriminal. Tada se podnose i krivične prijave u zavisnosti od količine i vrste robe.

Kako se zaštititi

Nadležni upozoravaju da je to, ipak, rizična kupovina ukoliko na profilu nema poslovnog imena, adrese i PIB-a trgovca.

Novčane kazne za ovakav vid prevare su do dva miliona dinara.

Potrošačima je ipak najteže – ostanu i bez novca i bez robe, a sa malo mogućnosti: da to prijave tržišnoj inspekciji ili da tuže prodavce do kojih je nemoguće doći.