Josip Broz Tito je, tokom 35-godišnje vladavine Jugoslavijom, na čitavom području SFRJ izbegavao samo jedan grad - i to srpski.

U njemu je bio čak sedam puta, ali uvek u prolazu. Uvek je to bilo usput, na putu ka Užicu. Istoričari smatraju da je krivac tome činjenica da ga je Broz do kraja života doživljavao kao blizak Ravnogorskom pokretu.

U njegovim očima Čačani su uvek bili, tvrde istoričari, četnici. Valjda zbog svoje blizine Ravnoj Gori i pesme "Na planini, na Jelici". S druge strane, prema izveštajima policije Kraljevine Jugoslavije iz 1940. godine, Čačak je bio ocenjivan kao ozloglašeno "komunističko leglo".

Tito je ipak imao drugačiju percepciju ovog mesta dok stariji Čačani još pričaju da su svaki put pre dolaska predsednika SFRJ ljudi tretirani kao protivnici režima uvek preventivno stavljani u pritvor i po sedam dana ranije.

Etiketu buntovničkog grada i mesta za izbegavanje zapečatila je situacija kada je za vreme druge posete Tita Čačku, baš tokom njegovog govora, verovali ili ne, nestalo struje!