AKTUELNO

Rok za uplatu druge rate poreza na imovinu ističe za deset dana. Većina vlasnika nekretnina plaćaju je po prošlogodišnjem obračunu. Nova rešenja i nova računica bi trebalo uskoro da stignu. Namet na stanove, kuće i njive sve je značajnija stavka u budžetima gradova i opština. Pre čitave decenije, porez na imovinu je donosio, na nivou čitave Srbije, ukupno oko 12,2 milijarde dinara. Prošle godine, od njega je stiglo čak četiri puta više - oko 49 milijardi dinara.

Samo u Beogradu oporezovanje nekretnina u poslednjoj deceniji obezbedilo je tri puta više novca. U 2010. naplaćeno je oko 6,8 milijardi dinara, a za 2021. godinu - 21,5 milijardi dinara. U prestonici je teško odrediti šta brže raste - vrednost kvadrata ili broj obveznika. Odnosno nekretnina na koje se porez plaća, pišu Novosti.

- U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu poreska obaveza utvrđuje se poreskom obvezniku za sve njegove nepokretnosti na teritoriji svake gradske opštine grada Beograda - objašnjavaju u Sekretarijatu za javne prihode. - Svakom uplatom poreza namiruju se dospele obaveze poreskog obveznika, a ako je obveznik uplatio više poreza, preplata se koristi za namirenje obaveza koje kasnije dospevaju. Uzimajući u obzir navedeno, nema mogućnosti da se opredeli koliko u povećanju ukupne naplate učestvuje povećanje prosečnih cena, a koliko povećanja obuhvata nepokretnosti. Stalni zadatak ovog Sekretarijata je da radi na povećanju obuhvata poreskih obveznika i predmeta oporezivanja, izlaskom na teren, utvrđivanjem poreza kada se raspolaže podacima drugih nadležnih organa i javnih beležnika, sprovođenjem postupaka poreske kontrole, kao i da preduzima mere redovne i prinudne naplate.

Skok cena kvadrata ove godine neće uticati na poreski račun. Rešenja će, kako je odlučila Skupština grada, biti identična prošlogodišnjim. Prema zvaničnim statističkim podacima cena kvadrata novogradnje, u proseku, danas čak košta koju hiljadu dinara manje. S druge strane, svake godine u Srbiji se sagradi od 10.000 do 25.000 novih nekretnina.

- Jedan od problema kod poreza na imovinu je što su kompanije u povlašćenom položaju - objašnjavaju finansijski stručnjaci. - Poreska stopa za njih je do 0,4 odsto. Građani, međutim, zavisno od vrednosti nepokretnosti plaćaju obaveze i po većim stopama. Nepokretnosti se, međutim, ne obračunavaju zajedno, odnosno njihova ukupna vrednost. Kako to vode lokalne samouprave, obaveza se obračunava za svaku nekretninu odvojeno. Ne zbrajamo ih.

Opštine i gradovi i dalje se usavršavaju kako bi još poboljšali naplatu. Švajcarski program "Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana" počeo je treću fazu. Od ovog meseca 44 opštine u Srbiji dobile su finansijska sredstva da uposle dodatne saradnike.

- Oni će biti angažovani u lokalnim poreskim administracijama na poslovima ažuriranja baza poreskih obveznika - kaže Jelena Holcinger, poreski stručnjak na ovom programu. - Angažovani su na tri ili šest meseci u zavisnosti od potreba samouprava. Ova podrška će se nastaviti do 2025. godine.

Građani izdašniji od privrede


Građani su budžetski izdašniji od kompanija. Posmatrano u ukupnom zbiru, od njih se naplati više nego od privrede. U 2010. godini posedovanje nekretnina građane je koštalo 6,15, a privredu oko šest milijardi dinara. Lane su građani izbrojali za ovaj namet oko 28 milijardi, a privreda oko 20 milijardi dinara.

Autor: