Da li su medicina i savremeni način života uspeli da zaustave, ili bar uspore biološki sat. U Srbiji, ali i u celoj Evropi pomerena je starosna granica za rađanje prvog deteta. Sve je češća pojava prvorotki u tridesetim i četrdesetim godinama života, a statistike Svetske zdravstvene organizacije beleže značajan porast u procentu žena koje se odlučuju na prvu trudnoću posle 35. godine.

- Ako se žena odluči da rađa kasnije, ona je mnogo stabilnija, ekonomski nezavisnija. Kada posmatramo da je mlađa osoba u pitanju, ima više psiholoških aspekata. Ali, sa druge strane biološki sat otkucava - rekla je Bojana Šlajmer, psiholog.

Sa druge strane postoje i fizički aspekti.

- Jedna od najčešćih komplikacija, koje se dešavaju sa tim svesnim odlaganjem materinstva, je to što pstoje manje šansi za to. Sigurno je da fiziologija kaže da je mnogo lakše ostati trudna sa 25, nego sa 35 godina, ili eventualno 45. Naravno, ne mora da znači da je uvek tako. Saglasan sam sa Bojanom da sa zrelijim godinama ide i iskustvo, veća stabilnost, ali, fiziologija je sa ženama neumoljiva - rekao je Vanja Milosević, ginekolog.

- Naime vrlo malo ljudi zna, da se svaka žena rodi sa određenim brojem jajnih ćelija, otprilike 420 i te jajne ćelije, isto kao i sve jajne ćelije, vremenom stare. Nije isti kapacitet, zrelost, stanje te jajne ćelije ista sa 25 ili sa 35. I ono što je isto tako važno je da žena sa 45 godina, počinje da dodbija neke hronične bolesti, na koje mora da računa, kao što je na primer pritisak, dijabetes - rekao je Vanja Milosević, ginekolog.

Autor: