Kao jednoipogodišnja beba, Sanja Lakić je tokom vojne operacije „Oluja” u naručju roditelja zauvek napustila svoje rodno mesto Karin kod Zadra i svoj život nastavila u Srbiji.
Ona je zajedno sa svojom porodicom bila u dugoj koloni srpskih Krajišnika, u kojoj su kolevke bile zamenjene traktorskim prikolicama, a dečije pesmice fijucima metaka i granata.
Govoreći o „Oluji” koja je trajala od 4. do 7. avgusta 1995. godine, Lakić ističe da su svi, koji su bili u kolonama, i koji su iskusili "Oluju" doživeli sličnu sudbinu, nazivajući je krvavim hodom po mukama.
Foto: TV Pink Printscreen
- Posle toga usledila je neizveznost, snalaženje, kucanje na vrata ambasadama. Mi smo došli u malo selo Joševac, gde je proodica Simić vrata svog doma otvorila za nekoliko porodica. Srpski narod je uvek znao da dočeka, i dan danas smo zahvalni toj porodici. Nakon toga, u Šapcu smo bili duži niz godina, nakon čega smo se preselili u Beograd zbg škole, gde sam završila osnovnu, srednju školu i fakultet - rekla je Lakić.
Kako je istakla,mnogo je tekstova i napada na Srbe, i na obeležavanje Oluje, međutim, važnije je to što na dostojanstven način govorimo o zločinima počinjenim nad našim narodom.
- Zaborav ne sme da padne na našu kulturu - dodala je Lakić.
Autor:
