Između Bosanskog Petrovca i Ključa ubijeno je 10 civila koji su se nalazili u koloni, a taj zločin je poznat kao Zločin na Petrovačkoj cesti.

Hrvatski piloti su jasno mogli da vide da se radi o civilima. Ipak, oni ispaljuju nekoliko projektila i ubijaju četvoro dece, petoro sredovečnih i starijih lica i jednu devojku koja je bila u drugom stanju, a teško ranjavaju preko 50 ljudi, mahom dece. Mnogi su ostali doživotni invalidi.

Kao da nije bilo dovoljno što su sa vekovnih ognjišta proterali nevine i nedužne ljude, ovom zločinačkom akcijom hrvatskih vazduhoplovnih snaga u sekundi je ugašeno 10 života.

Poginuli su Darinka Drča (68) i njeni unuci Jovica Drča (6) i Mirjana Dubajić (21), brat i sestra Nevenka (11) i Žarko (9) Rajić, Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko (13), Mika Kovačević (93), Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko (34).

Mirko Stjelja, koji je sa porodicom bio u “mercedesu” koji su granate pogodile, bukvalno je obezglavljen, dok je njegovom ocu Branku, kojeg su geleri pogodili u čelo, glava prepolovljena.

Mirkova ranjena supruga Vedrana, koja se vodi kao indirektna žrtva, preminula je 20 dana kasnije nakon što se porodila u Srbiji.

Za ovaj zločin do danas niko nije odgovarao.

Posebno odjeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu potvrdilo je u junu ove godine prvu optužnicu koju je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo protiv četiri hrvatska oficira za ločine počinjene na Petrovačkoj cesti i Svodnoj.

Povodom ovogagovorio je direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”, Savo Štrbac.

Štrbac je istakao da “ako neće drugi, sudiće im beogradski sud” i da je moguće hrvatskim pilotima suditi u odsustvu.

– Niko im ne brani da dođu i prisustvuju sopstvenom suđenju ako hoće. Kakav je efekat suđenja u odsustvu? A mi iz Veritasa dokazujemo da su upravo Hrvati pokazali i dokazali među 3.706 procesuiranih za ratne zločine, samo 13 odsto se sudi u prisustvu, ovo sve drugo u odsustvu. Ti ljudi koji su osuđeni u odsustvu ne smeju da napuštaju državu, jer će biti hapšeni kada budu prelazili u druge države. Osim toga, oni koji su ranjavani i oni koji su stradali doživeli bi jednu satisfakciju kroz presudu beogradskog suda, kad već niko drugi neće da im sudi – zaključuje Štrbac.

Ustaše se danas ponose ovom akcijom, a srpsku decu i starce koji su tom prilikom svirepo ubijeni nazivaju kolateralnom štetom.

Iako su za njima ostale prazne kolevke i prazna majčina krila, Jovica, Nevenka, Žarko i Darko su poput anđela usnuli i verovatno oprostili neprijatelju što im je gelerima smrvio kosti i spalio poslednju igračku koju su imali na Petrovačkoj cesti. Mirjana je sa nerođenim detetom zaspala dubokim snom dok su granate poput kiše obasipale nevinu kolonu – da se pamti i da se nikad ne zaboravi.

Autor: