- Srbija troši tri-četiri puta više energije od evropskog proseka. Kada je reč o domaćinstvima, najviše energije se koristi za grejanje, oko 60 odsto, a mnogi građani žive u objektima koji ne da nisu toplotno izolovani, već nemaju ni fasadu. U Srbiji se struja rasipa, a racionalnim korišćenjem i bez ulaganja može da se uštedi 10 odsto, sa malim ulaganjima do 20 odsto, a sa većim ulaganjima potrošnja može da se prepolovi - istakao je on za Javni servis.

Navodeći primere neracionalne potrošnje, rekao je da se struja rasipa kada se stan greje ili rashlađuje uz uključen klima-uređaj, a prozori drže otvoreni. Prema njegovim rečima, najveći potrošač struje u domaćinstvu je bojler, koji troši oko devet odsto energije, zatim šporet, frižider, klima-uređaji.

- Gde se najviše troši, tu se najviše može i uštedeti. Što se potrošnje struje tiče, jeftinije tuširati se nego kupati u kadi - rekao je Banjac.

Govoreći o uštedama na grejanju, rekao je da svako pregrevanje za jedan stepen od onoga što nam je dovoljno znači trošenje sedam odsto više energije, a kada se prostor hladi troši se četiri odsto energije više.

Kao dobro dugoročno rešenje je naveo energetsku efikasnost objekata, menjanje prozora i stavljanje fasade, jer se tako, kako je rekao, može uštedeti i do 40 odsto energije.

- Sledeći korak jeste menjanje sistema kojim se grejemo. Oni koji se greju na struju mogu da razmisle da pređu na grejanje toplotnim pumpama, jer se tako potrošnja smanjuje tri puta - naveo je Banjac.

Pojasnio je da dosta struje potroše i takozvani "energetski vampiri", odnosno uređaji koji inače troše malo energije, ali pošto rade 24 sata, potroše dosta. Među takvim uređajima su i televizori i kompjuteri, a Banjac je naveo da kada bi se oni isključivali, moglo bi se uštedeti i do pet odsto energije.