Ona je, na svojevrsan način, upotpunila Akatist Svetom Nektariju Eginskom Čudotvorcu, koji je, prethodno, služen i učinila ga je još krcatijim duhovnom radošću, a sve sabrane podsetila na izobilne darove, kojima nas Gospod Svedržitelj svakodnevno, pa i u ovim, svakovrsnim zebnjama obremenjenim, vremenima izobilno daruje i bodri na činjenje sve novih i novih dobrih dela u Slavu Božiju, na dobrobit bližnjih i na sopstveno spasenje.

Naime, na rečeno svešteno molitvoslovlje u Šid je, iz Beograda i Novog Sada, ove večeri prispela i naročita delegacija članova i prijatelja Fondacije Vožd Đorđe Stratimirović, koju su činili: njen predsednik, Njegovo Blagorodije doc.dr Đorđe Vitez Stratimirović od Kulpina; Visokoprečasni protojerej-stavrofor Branko Ćurčin; Prečasni protonamesnik Lazar Majstorović; đakon Hadži Nenad M. Jovanović; g-din Goran Milenković, pomoćnik ministra za brigu o selu u Vladi Srbije; g-din Aleksandar O. Đurđev, narodni poslanik u Skupštini Pokrajine Vojvodine i g-din Danijel Kulačin, predsednik Centra za razvoj Šajkaške.

Nakon okončanja Akatista, u prisustvu Sveštenog Bratstva ovog Svetog Hrama i značajnog broja vernog naroda, rečena delegacija je, izvršila svečani čin investiture i dodeljivanja visokog crkveno-društvenog odlikovanja Krsta Vožda Đorđa Stratimirovića sa blagoslovom nadležnog Arhijereja, Njegovog Preosveštenstva Episkopa sremskog G.G. Vasilija, sveštenoslužitelju ovog Svetog Hrama, Visokoprečasnom protojereju Milanu Pršiću.

Protojerej Milan Pršić se pokazao istinski dostojim ovog visokog priznanja, koje je primio sa dirljivom blagodarnošću i neskrivenom skrušenošću, pred težinom novog krsta, kojeg je ovom prilikom poneo.

Njegove zasluge za ovakvu nagradu sasvim su nesumnjive i prevazilaze i takva dostignuća, kao što je, npr, njegov veliki rad i trud na obnovi Manstira Svete Petke u Berkasovu, na uređenju, vođenju i priređivanju brojnih kulturnih i duhovnih manifestacija u impresivnoj Riznici ovog Svetog Hrama, koja, uz Spomen kuću Save Šumanovića, predstavlja perjanicu i diku duhovne, kulturne, pa i turističke, ponude Opštine Šid.

Zbog toga je đakon Hadži Nenad, pre nego što je pročitao Ukaz o odlikovanju, u obrazloženju odluke o odlikovanju, između ostalog, svemu goreiznetom dodao da se ono proti Milanu dodeljuje i zbog činjenice da je na daleko dospeo: ''Glas o njegovom trudoljublju i samožrtvenoj delatnosti na pomoći nemoćnima. Osobito onima, koji se nalaze u kandžama bolesti zavisnosti. Dakle, zbog svih tih razloga, sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa sremskog G.G. Vasilija, Visokoprečasni protojerej Milan Pršić danas će biti odlikovan ovim odlikovanjem''.

Uručujući ocu Milanu Ukaz i insignije Krsta Vožda Đorđa Stratimirovića, Voždov čukununuk, Njegovo Blagorodije doc.dr Đorđe Vitez Stratimirović od Kulpina, između ostalog, je dodao: ''Ovo je Krst Vožda Đorđa Stratimirovića, moga čukundede, koji i sam simboliše žrtvu i spremnost na odricanje od zemaljskih stvari, zarad borbe za više stvari i ciljeve. Tako se i on odrekao svog imanja i žrtvovao se u borbi za slobodu našeg naroda. Tako i svi mi, trudimo se da služimo na dobra dela, a naravno i drugima''.

Blagodareći na uručenom odlikovanju i velikoj časti, prota Milan je odgovorio, sasvim shodno svom iskrenom karakteru i nepatvorenoj i neusiljenoj skromosti: ''Zahvaljujem se braći na ovoj izuzetnoj časti i ukazanom poverenju i nadam se, svakako, da ću svojim trudom i svešteničkom službom i ljubavlju opravdati ovo veliko i, zaista, uzvišeno poverenje i ovakvu čast da nosim ovakav krst srpskog Vožda Đorđa Stratimirovića, velikog vojskovođe i borca. Pre svega, zahvaljujem se porodici Stratimirović i vama, braćo, što ste večeras došli. Hvala vam mnogo i Bog vas blagoslovio''.

No ono što je, po okončanju same ove svečanosti, bilo posebno dirljivo, jeste činjenica da su, nakon svega, svi sabrani vernici, kojih u šidskom Hramu ove večeri nije bilo malo, jedan po jedan, prilazili svom svešteniku, proti Milanu, uzimajući blagoslov i čestitajući mu na novodobijenom odlikovanju, što svedoči da je nominacija za njegovo odlikovanje bila i više nego opravdana, jer ju je potvrdila živa Crkva, tj. svojim prisustvom i odobravanjem i bratstvo ovog Svetog Hrama i njegov verni narod, što je idealna i arhetipska slika punote Crkve kao Zajednice Tela i Krvi Hristove, u kojoj svaki od njenih udova ima svoje naznačenje i nezamenjivu ulogu i dostojanstvo, čiji izvor i uvir jeste Hristos.

Autor: