Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra (14. po gregorijanskom, a 1. novembra po julijanskom) molitveno obeležavaju Svete mučenike i besrebrenike Kozmu i Damjana, u našem narodu poznate i kao Sveti Vračevi (lekari).
Ovi ranohrišćanski mučenici krsna su slava mnogih srpskih porodica, kao i doktora, hirurga, farmaceuta, veterinara, stomatologa, ali i zaštitnici dece. Lekarska komora Srbije, je ovaj dan zvanično proglasila za svoju slavu 2007. godine.
Na našim ikonama, najčešće su prikazani kao mirjani (građani) koji u jednoj ruci drže kutiju sa lekovima, a u drugoj kašičicu ili pero kojima bolesnom daju lek ili ga nanose na ranu. Drška kašike je obično u obliku krsta, a to ukazuje na važnost duhovnoh i fizičkog isceljenja, kao i da svi lekovi dolaze od Boga.
Prema verovanju, rođeni su na Bliskom Istoku kao braća blizanci, u 3. veku naše ere. NJihov otac, koji je bio neznabožac, preminuo je dok su bili deca, a majka ih je vaspitala u hrišćanskom duhu. Od Gospoda su, kako kaže predanje, dobili dar da ljude isceljuju od raznih bolesti, a zapovest je glasila: „Badava ste dobili, badava i dajte“. Kozma i Damjan su tako i činili – besplatno su lečili bolesne, ništa ne uzimajući za svoje usluge. Zato su u narodu nazvani „besrebrenici“ (od grčke reči „anargiroi“ što znači „bez srebra“ ili „bez naplate“).
Koliko se veruje da su bili vešti lekari, govori i podatak da je Saladino d'Askoli, italijanski lekar iz 15. veka, tvrdio da su čuveni složeni lek „opopira magna“ – oralnu pastu za lečenje raznih bolesti, uključujući i paralizu, stvorili upravo Kozma i Damjan.
Iako su kako se veruje, bolesnike lečili širom Rimskog carstva, najviše vremena su bili morskoj luci Egeje i u rimskoj provinciji Siriji. Odatle im nije bilo teško da stignu i do Kipra, gde su, takođe, lečili besplatno. Žitelji ovog ostrva i države u Sredozemnom moru, danas veruju da su živeli u pećini uz more, u sadašnjem Nacionalnom parku „Kave Greko“ nedaleko od Aja Nape.
Foto: crkvenikalendar.com
Do nje se može doći strmim stepenicama i u nju ući oprezno preko strmih stena. Na platou iznad pećine nalazi se i predivna crkvica Aja Anargirija (Svetih besrebrenika) u kojoj se na desnoj strani ikonostasa nalazi ikona Svetih Kozme i Damjana za koju se veruje da ima isceljujuće, ali i zaštitničke moći.
Osim nje, na levom zidu od oltara i ikonostasa, oslikana je i freska Svetih Vračeva. Zanimljivo je da se mnogobrojni mladenci iz Aja Nape, ali i sa celog Kipra, verujući u zaštitničku moć ovih svetitelja, venčavaju upravo u kapelici Aja Anargirija.
Slava lekara Kozme i Damjana, koji su ljude lečili u ime Isusa Hrista i tako mnoge žitelje Rimskog carstva prizvali veri u Hrista, zasmetala je tadašnjem caru Dioklecijanu. Zbog Kozmine i Damjanove vere i slave kao iscelitelja, Dioklecijan je naredio Lisiju, tadašnjem guverneru provincije Kilikija (današnji Jumurtalik u pokrajini Adana u Turskoj), da ih uhapsi. Mučeni su, vešani na krst, kamenovani, gađani strelama i primoravani da se odreknu hrišćanstva, ali oni to nisu učinili. Pogubljeni su 303. godine, odrubljivanjem glava.
No, to nije ugasilo njihovu slavu. Već od 4. veka osnivane su crkve u Jerusalimu, Egiptu i Mesopotamiji, posvećene Svetim lekarima Kozmi i Damjanu. Odanost ovim svetiteljima širila se po celom hrišćanskom svetu i danas su veoma poštovani među svim hrišćanima. NJihove mošti koje se smatraju čudotvornim, sahranjene su u gradu Kir u Siriji. U njihovu čast, arhiepiskop Proklo i car Justinijan Prvi, raskošno su obnovili grad Kir i posvetili ga Kozmi i Damjanu, ali su po predanju njihove mošti preneli u Carigrad, gde im je Justinijan podigao crkvu.
Čestice njihovih moštiju, vekovima su kao dragocena relikvija, prenošene u mnogobrojne hrišćanske crkve i manastire širom sveta. Kod nas ih ima u Manastiru Zočište kod Orahovca na Kosovu i Metohiji. Veruje se da imaju isceliteljske moći i da pružaju čudesan lek za očne bolesti kao i mentalne i psihosomatske poremećaje. Na poklonjenje im dolaze i Srbi i Albanci, ali i pripadnici drugih naroda i konfesija.
Foto: Wikipedia.org
Crkve posvećene Kozmi i Damjanu podignute su i u Ivanjici i na Vodenoj poljani na Zlataru.
U crkvenom kalendaru SPC, 14. praznik Svetih Vračeva, obeležen je „masnim“, crnim slovom. Veruje se da im se za njihov praznik treba moliti za ozdravljenje. Osim toga, narodno predanje kaže da na ovaj dan nije dobro raditi teške fizičke poslove, a najviše treba da se čuvaju oni koji rade na velikim visinama. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od groma, pa kažu da ne valja izlaziti iz kuće bez preke potrebe.
Među Srbima postoji i izreka „Koja Vrači prekorači, osta do Velikog posta“, a odnosi se na devojke koje se te godine do Vrači nisu udale. Veruje se da će im vreme za to doći tek na proleće kada prođe Veliki (vaskršnji) post.
Zanimljivo je da SPC obeležava Svete mučenike i besrebrenike Kozmu i Damjana i 14. odnosno 1. jula po julijanskom kalendaru. Reč je o Kozmi i Damjanu Rimskim, takođe braći lekarima koji su postradali od ljubomornog paganskog lekara za vreme rimskog cara Karina koji je vladao od 283. do 285. godine.
Autor:
