Ovo je ispričao za Kurir Hadži Andrej Milić (59) nakon liturgije koja je služena u manastiru Rakovica na 13. godišnjicu upokojenja patrijarha Pavla.

- Poznavao sam ga od 1996, a bili smo zajedno u Jerusalimu te 2000. godine. Dolazim često na njegov grob, on mi je pomogao duhovno. Sreo sam ga jednom u Ovčar Banji u manastiru koji je voleo. Pokazao sam mu fotografije crkve koju smo počeli da radimo, a on mi je rekao: "Morate se duhovno uzdizati." Tada sam shvatio da crkve od betona i gvožđa ne znače ništa ukoliko nemamo duhovnu snagu u sebi - rekao je Milić.

Brojka

19 godina patrijarh Pavle bio na čelu SPC

Dodaje i da je na dan sahrane patrijarha s grobarima u raku spustio sanduk:

- Nije to neka čast spuštati sveca u zemlju, ali opet, sa druge strane i jeste. Znam da je on živ među nama i njegova blagodet je mnogo važna.

Portu manastira Rakovica juče je ispunio veliki broj vernika i poštovalaca lika i dela 44. poglavara SPC, koga su mnogi još za njegova života nazivali svecem koji hoda.

Pomen služio vladika Aleksej

Bio sam manastirski đak, nije me kažnjavao

Prvu svetu liturgiju u manastiru Rakovica je kao episkop SPC služio novi vikar patrijarha Porfirija, episkop hvostanski Aleksej. Potom je na grobu patrijarha Pavla služio pomen.

- Bio sam dečak kad sam došao u manastir. Posle sedam dana me je video patrijarh Pavle, tad je upoznao i moju majku, koju je poštovao do kraja njenog života. I uvek me pitao za nju. A bio sam neposlušan. Da li su to godine mladalačke, svakako jesu, nešto sam tražio u životu, ali što je bilo najdivnije, nije me kažnjavao, ostavljao mi je neku slobodu. Ubeđen sam da je shvatio da ja nešto, odnosno Nekoga tražim. I eto, tako me je Gospod poneo, od Svete Gore, gde me on slao svake godine u toku velikog posta, zatim preko Svete zemlje, i opet sam se vratio u svoj rod - rekao je vladika Aleksej.

Plakala je nad grobom i Gordana Veljković (76), koja tamo dolazi dva puta sedmično:

- Radila sam kao kontrolor u prevozu i redovno sam sretala patrijarha Pavla. Uvek bih mu prišla i poljubila ruku, podsećao me je na mog oca. Uvek je imao kartu i pokazivao je. Narod ga je mnogo voleo, svima se javljao i sve je pozdravljao.

Milanka Jovanović (77) kaže da je bila i na sahrani, a na patrijarhovom grobu zasadila je cveće:

- Imala sam tu čast da ga upoznam, taj osećaj je neopisiv. Videla sam ga u autobusu, hteo je da mi ustupi mesto. Miline Božje! Zaslužio je da i zvanično bude proglašen za sveca.

Živka Botić

Trčala sam ispred njega da bih ga upoznala

Živka Botić (89), koja je u Beograd iz Srpske Krajine stigla 1981. godine, stalno dolazi na grob patrijarha Pavla:

- Ne dolazim samo kad pada kiša. Patrijarha Pavla sam i upoznala. Znali smo kad on dolazi tramvajem. Išao je sa onim svojim štapom, a mi brže trčimo ispred njega i tako smo se upoznali. Bilo mu je drago kad je čuo odakle dolazim. Lično sam ga služila i prihvatila iz kola kad je bio gost u Ambasadi Grčke, gde sam jedno vreme radila.

Ljubica Pilipović Živanović (46) već četiri godine dolazi u manastir i na grob omiljenog srpskog arhijereja. Moli mu se, kaže, za porod:

- Ovde osećam mir i blagodet. Suprug i ja pokušavamo da se ostvarimo kao roditelji, želim i verujem da će molitve patrijarhu Pavlu pomoći. Ovde je najjača molitva. Dugo smo živeli i kao podstanari, dugo sam se molila. Jedan dan kad sam izašla iz manastira, videla sam propušten poziv, zvao me je čovek i rekao da možemo da krenemo u proceduru za kupovinu stana.

Autor: