Mobing se definiše kao emocionalno, verbalno, fizičko, pa čak i seksualno zlostavljanje radnika ili grupe radnika na radnom mestu. U Srbiji je, nažalost, veoma zastupljeno. Dovoljno je svega šest meseci izloženosti mobingu i osoba će imati značajne psihičke posledice.
- Obično osobe izložene mobingu neće da saslušaju, omalovažavaju ih, potčinjeno se osećaju na radnom mestu, ignorišu ih, sasecaju u razgovoru ili zastrašuju otkazom. Ljudi su prinuđeni da duže ostaju na poslu i onda kada za to ne postoje realne potrebe - objašnjava psihološkinja.
Važno je zapitati se koliko dugo traje takvo stanje. Ukoliko je to duže od dve nedelje, postavlja se pitanje da li treba prijaviti i kome.
- Žrtve mobinga kreću od sebe. Preistpituju se, naročito onda kada postoji neki konflikt koji je nerazjašnjen. Nisu sigurni da li su dovoljno dobri, da li su mogli nešto bolje da urade, da li se nadređeni samo prema njima tako ponaša. Uopšte ne uviđaju da problem nije sa njihove strane, već sa one druge. Kreću da se povlače, manje vrednuju sebe, javlja se pad samopouzdanja, osećaj usamljenosti i nedovoljne kompetentnosti, što dovodi do depresije, anksioznosti, a kod nekih čak i do suicidnih misli - kaže Jovana Stojković.
Osobe koje imaju potencijala da budu žrtve mobinga najčešće su mladi ljudi, početnici na radnom mestu, ali i starije osobe pred penzijom. Tu nažalost spadaju i osobe koje su druge etničke pripadnosti, kao i visoko senzitivne osobe koje nemaju dovoljno samopouzdanja ili žele da stvore bolju sliku o sebi.
S druge strane, osobe koje vrše mobing visoko su frustrirane, agresivne, impulsivne i često znaju da budu manipulativne.
- Ono što takođe treba znati je da se osobe koje vrše mobing nikada ne izvinjavaju žrtvi i da nikada ne vide grešku u sebi. Prema tome, jako je teško razrešiti taj konflikt, odnosno toksični odnos - navodi naša sagovornica.
Ponašanje osoba koje vrše mobing raznoliko je. Oni će, na primer, zastrašivati početnika otkazom, prekidaće kolegu u rečenicama, neće mu dozvoliti da kaže svoje mišljenje, svoju ideju. Ta osoba se na svim mogućim poljima sabotira, a ono što najviše ostavlja posledice je ignorisanje.
Mobingom se može smatrati i preterano zahtevanje od strane poslodavca da radnik ispuni zadatak za koji, iz bilo kog razloga, nije nije sposoban.
- Poslodavac može da ima velika očekivanja i to je njegovo lično pravo. Isto tako i radnik ima svoje pravo da li to želi da radi u tolikoj meri i da li u tom momentu ima dovoljno kapaciteta. Svako ima pravo da bira šta želi i koliko želi da radi van radnog vremena. Posebno je pitanje da li će i na koji način, to biti plaćeno. Veoma je bitno na koji način će se to saopštiti radniku. Tonalitet je veoma bitan. Drugačije je ako nas neko zamoli da uskočimo kolegi u pomoć, a drugačije je kada to izgleda kao neka naredba - objašnjava psihološkinja.
Suština svakog odnosa, pa i kolegijalnog jeste u razgovoru i razjašnjenju svakog problema. Najveći problem radnika u Srbiji ipak je u tome što nisu sigurni da li su žrtve mobinga ili ne, kao i to što se ne ohrabruju dovoljno da svoj problem iznesu javno.
