Prethodne subote pravoslavni vernici u Srbiji obeležili su Zimske zadušnice, a samo nekoliko dana posle ovog praznika, na društvenim mrežama počele su da se šire fotografije sa groblja na kojima oblijuju velike količine hrane i pića, a pojedini su ih čak opisivali i kao "švedski sto".
Kako su korisnici Tvitera naveli u komentarima, mnogima je od ovog običaja pripala muka, jedni ga opisuju kao potpunu budalaštinu, dok se drugi pitaju ko pojede svu tu hranu.
- Na nekim seoskim, šumadijskim grobljima, neretko iznad grobova stoje metalni stolovi na koje se iznosi hrana. Oni koji nisu napravili stolove, švedski sto stavljaju na stolnjak direktno na grob pokojnika. Slike su interneta. Kod Poledice najbolji ketering. Paganstvo uzelo maha - napisao je korisnik ove društvene mreže koji je objavio i fotografiju sa groblja.
Kako kaže verski analitičar Draško Đenović , običaj je imao smisla u prošlosti kada je mnogo gladnih ljudi dolazilo na groblje, međutim navodi da se slaže sa kritičarima sa Tvitera, kao i da u 21. veku više nema smisla.
Na nekim seoskim, šumadijskim grobljima, neretko iznad grobova stoje metalni stolovi na koje se iznosi hrana. Oni koji nisu napravili stolove, švedski sto stavljaju na stolnjak direktno na grob pokojnika.
— Baksuz u horoskopu (@biti_zdrav) 19. фебруар 2023.
Slike su interneta. Kod Poledice najbolji ketering.
Paganstvo uzelo maha. pic.twitter.com/sZoFYMKIcP
- U prošlosti hrana se donosila na groblje da bi gladni i oni koji nemaju mogli da se nahrane i tako je nastao običaj donošenja hrane. Na sreću, za tim više nema potrebe i nažalost tu hranu koja se danas donese psi i mačke razvlače po groblju, praktično se samo pravi nered. Svi znamo da pokojnici sigurno neće pojesti sve što iznesemo na groblje. Obično se kaže da je to za nečiju dušu, međutim mislim da je u 21. veku mnogo primerenije da se umesto švedskog stola ta hrana donira narodnoj kuhinji ili recimo u ovom trenutku za postradale u zemljotresu ili na neko mesto gde je to stvarno potrebno, jer je to mnogo bolja opcija. Nekada su siromašni išli po grobljima i kupili tu hranu, ali više toga uglavnom nema. Običaj je iz starog vremena - objašnjava on.
Đenović dodaje da je slična situacija i sa daćem. Naime, taj običaj nastao je kako bi se putnici iz dalekih krajeva okrepili pred odlazak kući, međutim danas su sahrane uglavnom u neposrednoj blizini mesta u kom živimo, te prema njegovim rečima ni on danas nema svrhu.
- Nekada se dolazilo iz grada u selo i obrnuto, kretalo se rano ujutru, međutim danas nam je sve blizu i daće su ostale na nivou običaja - kaže analitičar.
Sa druge strane kada su u pitanju simbolične radnje poput posipanja alkohola po grobu i paljenja cigarete, Đenović kaže da ih je i sam ranije praktikovao. Ipak, prema Svetom pismu ni njih ne bi trebalo upražnjavati.
- Pokojnik sigurno neće popušiti ni cigaru ni popiti rakiju, čak i ako prospemo u zemlju. Ja sam to radio ranije, odaspem iz svoje čašice u grob, ali ni to nema smisla. To su budalaštine. Sveto pismo nas uči da mrtvi ne znaju ništa. Osoba kad umre ona više ne jede, ne puši i ne pije. To je više za neki spomen. Recimo ljudi kojima deca preminu donose igračke na grob, ne da bi se deca igrala već da bi sebi olakašali tu bol koju u potpunosti razumem. Nema potrebe ništa iznositi na groblje jer to nema svrhe - zaključuje on.
