Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Teodorovu subotu, a za ovaj dan vezani su mnogi običaji, a jedan je vezan isključivo za žene.
Ovaj praznik posvećen je svetom velikomučeniku Teodoru Tironu i pada prve subote Vaskršnjeg posta.
Sveti Teodor smatra se zaštitnikom stoke, naročito konja, pa se neretko ovaj dan naziva "Konjski dan". Danas se konji ne prežu u kola, već se samo jašu.
U takovskom kraju veruje se da ovaj svetac leči od padavice, pa seljaci u to vreme odlaze u manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se svecu za zdravlje.
U Srbiji je ovaj praznik u narodu odomaćen i kao Todorova subota, ali i Todorica.
Na Todoricu prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja, a na Kosovu misle da je nekada sveti Teodor upravljao zmijama koje su imale noge. Kad su zmije počele da ujedaju ljude, on se na njih naljutio i oduzeo im noge, pa naučio ljude kako da ih tuku štapovima i hvataju.
Običaji na Todorovu subotu
U selima istočne Srbije priprema se žito (koljivo), kao za Krsnu slavu. Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice.
Tog dana se pali smeće da bi se obezbedilo zdravlje porodice, ali i konja.
Žene na ovaj dan ne smeju da peru kosu, u kući se ne sme paliti vatra (jer demoni ne vole dim), a decu treba okupati pre konjskih trka.
Srbi u Vojvodini veruju da noć uoči svetog Todora jašu povorke belih konja. Među njima je predvodnik, hromi konj. Postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota.
Sveti Teodor preminuo je 306. godine a njegove mošti nalaze se u manastiru Hopovu, na Fruškoj gori. Ovaj svetitelj je prvi svetac-zaštitnik grada Venecije, koga je kasnije nasledio Sveti Marko.
