Bolnice koje su bile specijalizovane za lečenje kovid pacijenata do kraja godine postaće palijativni centri za lečenje najtežih bolesnika, najavio je državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek.
Delovi kovid-bolnica u Kruševcu, Beogradu i Novom Sadu koristiće se za negu i zbrinjavanje pacijenata sa teškim stanjima, kojima nema spasa, a koji ne mogu da budu u kliničkim centrima. Ostatak prostora u ovim zdravstvenim ustanovama namenjen je za standardna lečenja.
Podsetimo, sa rešavanjem problema palijativne nege počelo se još 2009. godine usvajanjem Strategije za palijativno zbrinjavanje, ali nije bilo pomaka. Za palijativu kažu da je zapostavljena oblast srpskog zdravstva, a u prilog tome govori i podatak da je u celoj Srbiji samo šest lekara specijalista palijativne medicine.
Prema rečima Mirsada Đerleka, za sada je ostalo da se napravi plan poslovanja i da se obuči kadar. Sjajne stvari su, dodaje on, što su sve tri bolnice opremljene vrhunskom opremom.
- Imamo palijativne centre širom Srbije, ali oni ne zadovoljavaju naše potrebe. Nažalost, prava je epidemija ne samo malignih već i hroničnih bolesti. Pacijenti kod kojih su iscrpljene sve mogućnosti lečenja ne mogu da ostanu u kliničkom centru, ali ni u kućnim uslovima, i moramo da ih zbrinjavamo u palijativnim bolnicama. Zato nam je cilj da kovid-bolnice u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu postanu centri za palijativnu negu, odnosno zbrinjavanje umirućih pacijenata, ali i onih kojima je potrebna duža nega nakon teške saobraćajne nesreće ili teške operacije - ističe Đerlek i napominje:
Porodica podnosi najveći teret
Prema zakonu, najteži pacijenti u poslednjoj fazi bolesti negu u bolnici mogu imati do 14 dana. Potom se otpuštaju na kućno lečenje, pa je sav teret na članovima porodice koji za to nisu stručni. Među njima je i Ivana Radojičić, koja je u kućnim uslovima brinula o tetki sa dijagnozom kancera.
- Kada je i Hitna pomoć prestala da dolazi, sama sam joj davala terapiju i ublažavala bolove. Strašno je gledati voljenu osobu kako pati u bolovima. Prepušten si sam sebi da rešavaš te probleme i onda moraš da se boriš kako znaš i umeš. Mnogo bi nam značilo da smo imali priliku da ona bude u nekom palijativnom centru, da dobije adekvatnu negu - istakla je Ivana.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
- Ideja je da se jedan deo kovid-bolnica upotrebi za palijativno lečenje jer su vrlo kvalitetno urađene, posebno Batajnica, koja ima ceo kardiohirurški, ginekološki i hirurški deo. Tamo mogu da se, pored palijative, rade i sve vrste operacija, lečenja i invazivna dijagnostika. To je od velikog značaja za porodice koje nisu dovoljno stručne da bi nekom svom rođenom stavili nazogastričnu sondu, kateter, promenili stomu i slično. Sada radimo na obučavanju kadra, određujemo opremu, pravimo strategiju. Očekujem da sve bude spremno pre Nove godine.
Da su ovo sjajne vesti, ali i veliko rasterećenje ostalih zdravstvenih ustanova u našoj zemlji, smatra i direktor Instituta za onkologiju prof. dr Milan Žegarac.
- Svuda u svetu postoje ustanove koje brinu o pacijentima u poodmaklim fazama bolestima, o onim pacijentima kod kojih su male šanse za preživljavanje ili onima koji su imali tešku nezgodu, a prosto nisu više za bolnicu. Ovakvim ulaganjem imaće svu potrebnu negu i terapiju, adekvatnu pomoć, a samim tim i njihove porodice će biti rasterećene, jer takvi pacijenti uglavnom budu zbrinjavani u kućnim uslovima - kaže za Informer prof. dr Žegarac.
