Naš biološki časovnik ima svoj ritam, otkucava u skladu sa našim bićima i prirodom, ali, ovaj drugi sat, na kojem kazaljke neumoljivo pokazuju protok vremena, posebno kada negde kasnimo, je druga priča.
U proleće i jesen te iste kazaljke pomeramo, podešavamo ih na zimsko ili, kao u vikendu za nama, na letnje računanje vremena, a od tog trenutka, od same pomisli na tu, na oko beznačajnu promenu, jer vreme je zaista čudna dimenzija, u nama kreće bura.
Endokrini sistem se buni, san se remeti, a mi reagujemo ponekad zaista burno. Kako sve ove promene utiču na nas psihički, ispričala je Bojana Šlajmer, psiholog.
Kada se radi o hroničnim bolesnicima, i mlađima oni su najugroženiji, započinje razgovor Šlajmer.
- Jako je važno da se uspostavi ritam spavanja, onda smo zdravi, imamo bolje psihičke funkcije, i on najviše utiče na naš bioritam - rekla je Šlajmer.
Taj proces, znači, objašnjava ona, da legnemo ranije.
- Melatonin je jako značajan i aktivira se u toku noći. On utiče i na serotonin i utiče na emotivnu akciju. Dopamin, serotonin, adrenalin, oni svi utiču na spavanje - ispričala je, nastavivši:
- Ono što najviše utiče na naš san, pored vremenskih prilika, su sve klimatske promene koje se odražavaju na našu svest. Situacije kao što su dnevna rutina, brzi ritam života, remete san. Ako legnemo sa nekom brigom, ona aktivira limbički sistem. Ljudi obično misle da će problem prići sam od sebe, jer upravo kada se ovaj sistem aktivira, dolazi do poremećaja neurotransimitera serotonina, koji dovodi do depresije i takvog raspoloženja, ali i hormonalne disbalansije - ukazala je.
- Potrebno je pre spavanja prošetati. Da se osoba relaksira. Da se pročisti i da razmišlja u smeru rešavanja problema. Da se malo opusti pre spavanja. Nije uvek alternativa farmakoterapija. Jako je važno pokrenuti mehanizme relaksacije. Muzikoterapija utiče takođe na naš mozak i sve zavisi na senzibilitet pred spavanje. Kada znamo šta nam prija, prilagodićemo sebi i znati šta nam je potrebno - odgovorila je.
Foto: Pixabay.com
Sat do dva vremena treba da se distanciramo od telefona, posavetovala je Šlajmer.
- Da bismo legli relaksirano potrebno je da nismo pod pritiskom. Da umirimo mozak. Pratimo svoje telo, mi znamo vrlo dobro kada smo uznemireni. Treba izbegavati sve situacije koje nas uznemiravaju, kao što su, takođe informacije. Rijalitiji, teške vesti, sve nas to veštački drži budnim - rekla je.
Telo nam pokazuje da li se osećamo umorno, ili ne, nakon ustajanja.
- Uvek nam je parametar pažnja, volja i odlučivanje. Mi kada smo nenaspavani to utiče na naše svakodnevne manifestacije. Naše odluke kao jedna od osnovnih psihičkih funkcija utiču u našim dnevnim aktivnostima. Prolećni umor može biti sugestivna kategorija, a da to bude nešto potpuno deseto. Depresija je ozbiljno hronično stanje, potištenost, apatija, poremećaj u apetitu, nefunkcionalnost tokom rutinskih aktivnosti. A kod prolećnih umora, osoba je pospana, ali treba, svakako porazgovarati sa nekim da bi znali tačno šta je u pitanju. Naš mozak se adaptira u skladu sa svime što se u okolini dešava - posavetovala je Šlajmer.
Autor:
