U Srbiji je tokom prošle godine popijeno više od sedam miliona pakovanja antidepresiva i lekova za smirenje, odnosno anksiolitika, koji se izdaju na recept lekara, pokazuju podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)!
Od ukupnog broja izdatih lekova, čak 5,2 miliona kutija su anksiolitici, dok su 2,14 miliona pakovanja antidepresivi. Kad je reč o lekovima za smirenje, podaci RFZO pokazuju da je izdato 2,49 miliona pakovanja "bromazepama", oko 1,26 miliona "lorazepama" i "dijazepama" i oko 188.000 "alprazolama". Iako se potrošnja lekova za smirenje prethodne godine smanjila za 6,5 odsto u odnosu na 2021, kad je izdato čak 5,5 miliona pakovanja ovih lekova, podaci ukazuju na i dalje veliku potrošnju pomenute vrste medikamenata u našoj zemlji.
Privatni apotekar Dragutin Rajevac ističe za Kurir da se lekovi za smirenje i antidepresivi u našoj zemlji izdaju isključivo na recept.
- Kupovina je moguća na recept lekara, odnosno klinike ukoliko pacijent boravi na njoj, te mu se lek daje na osnovu nalaza. Povećana konzumacija ove vrste lekova je posledica evropske, ali i svetske situacije da smo svi napeti, nervozni i imamo potrebu da se zbog takvog stanja javimo lekaru. Lekari pomoću ovih preparata pokušavaju da pomognu pacijentu da smiri opšte stanje organizma koji je pod konstantnim stresom - objašnjava Rajevac i dodaje:
- Ono što je veoma opasno, a može biti i pogubno, jeste samolečenje, za čime poseže ogroman broj ljudi, a ne znaju kakve su posledice toga. U poslednje vreme počeli su da uzimaju lekove na svoju ruku, pa čak i one za lečenje bolesti poput depresije. Uzimanje takvih preparata po komšijinoj ili rođakovoj preporuci, jer je lek nekome pomogao, samoinicijativno i bez konsultacije s lekarom, može biti opasno. Ljudi ne žele da čekaju pregled, te često "pozajme" lek od nekog svog ko je taj preparat dobio na recept.
Foto: Pexels
Rajevac dodaje da na taj način niko neće uzeti neke biljne preparate, već odmah najjače sedative, koji mogu izazvati i psihičku zavisnost, kao na primer antidepresivi.
O lekovima za smirenje (anksioliticima)
- Od 2011. u Srbiji se izdaju samo na recept - Izabrani lekar može da ih odobrava pacijentu najduže tri meseca u toku jedne godine - Za nastavak terapije neophodno je mišljenje stručnjaka, tj. psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa - Prepisuju se kod nervoze, psihičke prenapregnutosti, bezrazložnog straha, nesanice - Neželjena dejstva: konfuznost, smanjena koordinacija pokreta, oslabljeno pamćenje, otežano učenje, psihička zavisnost, maskiranje simptoma ostalih bolesti
Psiholog Zoran Crnjin kaže da naši građani hrle za onim što im je dostupno jer im se učini da su lekovi jeftinija opcija od drugih načina lečenja mentalnih problema.
BROJKE
- 2,49 miliona pakovanja "bromazepama" je potrošeno - 1,26 miliona kutija "lorazepama" i "dijazepama" je popijeno - 188.000 pakovanja "alprazolama" su uzeli građani Srbije
- Građani imaju tu realnu potrebu za uslugama iz domena zaštite mentalnog zdravlja. Onaj ko smatra da mu je potrebna psihička odnosno psihijatrijska pomoć obraća se psihologu, a mi na osnovu procena i znanja iz psihopatologije ocenjujemo da li mu je potrebna i psihijatrijska pomoć.
O antidepresivima
- Antidepresivi leče depresiju, fobije, razne psihičke poremećaje - Namenjeni su pacijentima koji su na korak od depresije - Povećavaju nivo moždanih supstanci poznatih kao neurotransmiteri, odnosno serotonina i noradrenalina, koji regulišu opšte raspoloženje i emocionalno stanje - Neželjeni efekti: mučnina, glavobolja, izraženija anksioznost, odnosno napetost, gorušica, dijareja, povišen krvni pritisak, odsustvo seksualne želje, trenutna disfunkcionalnost u toku seksualnih odnosa
Pacijenti koji uzimaju anksiolitike i antidepresive su pod uticajem opšteg stanja, inflacije, siromaštva, briga, a na sve to je posledice na mentalno zdravlje nacije ostavila i korona - zaključuje Crnjin.
Autor:
