Car Konstantin je silom krsta uspeo da pobedi u borbi, a njegova majka je pronašla časni krst u Jerusalimu.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i njegovu majku caricu Jelenu, a danas su i letnje (duhovske) zadušnice.
U pravoslavnom crkvenom kalendaru ovaj dan je označen crvenim slovom.
Car Konstantin je silom krsta uspeo da pobedi u borbi, a njegova majka je pronašla časni krst u Jerusalimu. Zato se oni na ikonama prikazuju zajedno sa svetim krstom.
Konstantin pošto je došao na presto i nasledio oca, suočio se sa tri velike borbe. Jednu protiv Maksencija, tiranina u Timu, drugu protiv Skita na Dunavi i treću protiv Vizantinaca.
Pred bitku sa Makcencijem, car je bio zabrinut i sumnjao je u svoj uspeh. Tada mu se u sred dana pojavio presjajan krst, sav okićen zvezdama i na krstu napisano: "Ovim pobeđuj".
On je naredio da se iskuje jedan takav krst poput onoga na nebu, i njega su nosili ispred vojske.
Silom krsta, on je zadobio slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljem. Maksencije se udavio u reci Tibru. Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, da prestanu gonjenja hrišćana.
Foto: Pink.rs/Picabay/Unsplash
On je naredio da se iskuje jedan takav krst poput onoga na nebu, i njega su nosili ispred vojske.
Silom krsta, on je zadobio slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljem. Maksencije se udavio u reci Tibru. Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, da prestanu gonjenja hrišćana.
Kada je nastao razdor u crkvi zbog smutljivog jeretika Arija, car sazva I vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine, gde se jeres osudila, a Pravoslavlje utvrdilo.
Sveta Jelena, blagočestiva majka careva je posetila Jerusalim i pronašla časni Krst gospodnji. Zatim je na Golgoti sagradila crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj Zemlji.
U svojoj osamdesetoj godini predstavi se ova sveta žena Gospodu 327. godine. A car Konstantin nadživi svoju majku za deset godina i upokoji se u svojoj šezdeset petoj godini u gradu Nikomidiji. Telo njegovo je sahranjeno u crkvi Svetih Apostola u Carigradu.
Foto: Pixabay.com
Letnje zadušnice
Vernici danas slave i letnje (duhovske) zadušnice, koje padaju u subotu pred Duhove (Silazak Svetog Duha). Glavni običaj je da se na današnji dan ode na groblje, ali i da se prosjacima daje milostinja.
Ovaj dan posvećen je umrlim precima i, prema tradiciji, vernici posećuju grobove, prislužuju sveće i služe pomene. Upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oprost grehova koje su počinili za života.
Grobovi se na taj dan prelivaju vinom, počiste i urede, donesi se cveće i zapale sveće.
Zadušnice se uvek obeležavaju u subotu i tim povodom se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Isus Hristos, dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
Običaj je u narodu da se o zadušnicama, kao i o parastosima, iznose mnoga jela. Verovanje je da ta iznesena jela treba da se razdele sirotinji i uopšte svima koji se tu zateknu, za pokoj duše umrloga.
Obično se iznosi pogača, žito, vino, kao i druga jela.
Osim letnjih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još zimske ili Mitrovske, zatim prolećne, koje padaju sedmicu pre početka Velikog ili Časnog posta, i Miholjske ili jesenje zadušnice.
Autor:
