AKTUELNO

Lokalni stanovnici koji žive u obližnjim naseljima čvrsto veruju da svako ko se usudi da zakorači unutar granica ovog groblja, možda neće živ izaći iz tog mesta.

Maleno selo Dargavs smešteno je u Republici Severna Osetija-Alanija, federalnoj jedinici u sklopu Ruske Federacije, unutar grandioznog Kavkaza. Ova regija obiluje bogatom kulturnom baštinom i istorijom, a Dargavs svakako spada među njena najneobičnija blaga.

Od 16. veka, ovaj izolovani kutak Rusije služi kao groblje, no poreklo tog mesta još uvek ostaje obavijeno velom tajne. Jedna teorija sugeriše da su meštani koji su naseljavali ovu 17 km dugu dolinu u Kavkaskim planinama počeli graditi nadzemne kripte kako bi zaštitili svoju zemlju, posebno tokom mongolsko-tatarske invazije u 13. veku, kada je teritorija postala dragoceni, ali ograničeni resurs.

Druga teorija sugeriše da je “Grad mrtvih” nastao prema indoiranskoj tradiciji koju su uspostavili migrirajući Sarmati, koji su se naselili u južnoj Rusiji. Oni su pokopali svoje mrtve iznad zemlje kako bi očuvali svoju duboku povezanost s prirodom.

Priča o selu Dargavs duboko je ukorenjena u istoriju regije i obuhvata niz epidemija kuge koje su harale tokom 17. i 18. veka. Ovo je razdoblje koje je obeleženo patnjom i strahom od smrti, a jasni dokazi sugerišu da su zaraženi stanovnici bili prisiljeni da se izoluju u kriptama, gde su čekali neizbežan susret s vlastitim krajem. U tim mračnim kriptama, tela su često pokapana u drvenim lesovima koji su svojim izgledom podsećali na male čamce.

Lokalni stanovnici koji žive u obližnjim naseljima čvrsto veruju da svako ko se usudi da zakorači unutar granica ovog groblja, možda neće živ izaći iz tog mesta.

I dok mnogi posetioci ipak putuju na ovo groblje kako bi se divili izvanredno dobro očuvanoj srednjovjekovnoj arhitekturi, istoričarka Luidmila Gaboeva pre nekoliko godina dala je intervju uglednom britanskom BBC-u te je izjavila da “ljudi koji dolaze ovde, očarani lepotom ovog mesta, postižu unutrašnji mir te se oslobađaju večnog straha od smrti”, prenosi Blic.

Autor: