Naučnici su otkrili da se Mesec udaljava od Zemlje i da to menja sve što smo mislili da znamo o odnosu plave planete sa njenim jedinim prirodnim satelitom.
Takođe ima veoma stvaran uticaj na dužinu naših dana na Zemlji – iako neverovatno sporim tempom. Naime, udaljavajući se od Zemlje tokom milionima godina, Mesec istovremeno produžava dužinu prosečnog dana.
Dan na Zemlji od 25 sati
Studija tima Univerziteta Viskonsin-Medison fokusirala se na stenu iz formacije stare oko 90 miliona godina. Tako su uspeli da analiziraju interakcije Zemlje sa Mesecom od pre 1,4 milijarde godina. Ispostavilo se da se se Mesec udaljava od Zemlje stopom od 3,82 centimetra godišnje.
To znači da će, na kraju, posledica biti da će dan na Zemlji za 200 miliona godina trajati 25 sati, piše portal Indy100.com.
- Kako se Mesec udaljava, Zemlja je kao klizač koji se okreće i usporava dok pružaju svoje ruke – rekao je Stiven Mejers, profesor geonauke Univerziteta Viskonsin-Medison.
On je rekao da je jedna od ambicija tima bila da koriste astrohronologiju da razviju veoma drevne geološke vremenske skale.
- Želimo da budemo u mogućnosti da proučavamo stene stare milijarde godina na način koji je uporediv sa time kako proučavamo moderne geološke procese – dodao je Mejers.
Skrivene strukture na Mesecu
Ovo, kako navodi Indy100.com, nije jedina priča koja je nedavno promenila naše razumevanje o Mesecu. Naučnici su takođe otkrili milijarde godina vredne tajne zakopane ispod lunarne površine, a sve zahvaljujući kineskom svemirskom programu koji je otkrio skrivene strukture koje nam mogu pomoći da počnemo da sklapamo deliće prošlosti našeg satelita.
Kako je u avgustu objavio “Lajv sajens”, naučnici su po prvi put uspeli da vizuelizuju gornjih 300 metara lunarne površine uz pomoć podataka sa kineskog rovera “Čang’e 4”, prve letelice koja je ikad sletela na drugu stranu Meseca 2019. i od tada snima panoramu kratera i uzima uzorke minerala iz lunarnog plašta.
A rezultati su otkrili milijarde godina prethodno skrivene lunarne istorije. Rover je omogućio naučnicima da vizuelizuju slojevite strukture koje čine gornjih 300 metara lunarne površine sa više detalja nego ikada pre.
Krater skriven unutar struktura
Rezultati, objavljeni početkom avgusta u “Žurnalu geofizičkog istraživanja: Planete”, otkrivaju da je prvih 40 metara lunarne površine sačinjeno od više slojeva prašine, zemlje i razbijenih stena.
Skriven unutar ovih materijala bio je krater, koji je nastao udarom velikog objekta u Mesec, prema Điankingu Fengu, istraživaču Instituta planetarne nauke u Arizoni i vodećem autoru studije. Naučnici spekulišu da otpad koji okružuje ovu formaciju čine krhotine od tog udara.
Niže od prvog, otkrili su još pet različitih slojeva lunarne lave koja je procurila preko pejsaža pre više milijardi godina.
Vulkanska aktivnost na Mesecu
Stručnjaci veruju da je naš Mesec nastao pre 4,51 milijardi godina, kad je objekt veličine Marsa udario u Zemlju i odlomio komad naše planete. Tokom sledećih 200 i nešto godina, Mesec je nastavio da udara u svemirski otpad što je ostavilo brojne pukotine na njegovoj površini.
Kao i na Zemlji, lunarni plašt je sadržao džepove otopljene magme koja se infiltrirala u novoformirane pukotine zahvaljujući nizu vulkanskih erupcija, kako je objasnio Feng. Ali, novi podaci sa kineskog rovera pokazali su da što je vulkanska stena bila bliže lunarnoj površini, to je postajala tanja.
- Mesec se polako hladio i ostajao bez pare u kasnijoj vulkanskoj fazi. Njegova energija je oslabila tokom vremena – rekao je Feng.
Veruje se da je vulkanska aktivnost na Mesecu zamrla pre između milijardu i 100 miliona godina, što znači da se uvelike smatra “geološki mrtvim”. Ali, Feng i njegove kolege sugerišu da možda još ima magne zakopane duboko ispod lunarne površine. Dok je pred kineskim roverom još mnogo posla, naučnici se nadaju da je ovo samo početak njihovog revolucionarnog mapiranja Meseca.
U međuvremenu je i indijska letelica "Čandrajan 3" nedavno uspešno sletela na drugu stranu Meseca, nakon što se ruska tri dana ranije zabila u njegovu površinu. Tamo je ostavila krater širok 10 metara.
Autor:
