Na jučerašnji dan pre 29 godina napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu, počela je hrvatska zločinačka akcija "Oluja" u kojoj je skoro 2.000 Srba ubijeno, a više od 220.000 proterano.
Životi Srba iz Krajine u sekundi su se promenili 4. avgusta 1995. godine.
Tog jutra počela je kolektivna tragedija, stradanje i proterivanje srpskog naroda.
- Krenuo sam za kolonom i tako 10-ak dana do Beograda. Nismo ni znali šta se dešava, vidimo da je to zlo i hteli smo da sačuvamo živu glavu. Da nije grobova roditelja ne bih išao nikada u Knin - govori jedan od preživelih.
Foto: TV Pink Printscreen
"Oluja" se smatra najvećim etničkim čišćenjem još od Drugog svetskog rata. Tokom tri dana koliko je trajala hrvatske vojske i policije, proterano je oko 250.000 Srba, dok se oko 2.000 ljudi vodi kao nestalo ili ubijeno.
Zbog zločina kada su se ljudi na najstroži način kažnjavali i to zato što su Srbi, za sada niko nije odgovarao, a Tuđmanova jedina namera bila je da Srbi nestanu.
Prizori iz kolone koja je vodila u nepoznato bili su potresni. Stradali su žene, deca i stari.
- Odjednom su počeli da fijuču meci na sve strane oko mene. Nisam znala šta je. Prikolica se prevrnula, ja udaram glavom u zemlju i padam u nesvest. Prikolica me je prignječila preko stomaka i shvatam da sam faktički više mrtva nego živa. Teške rane što majka nosi za detetom, to se ne može izlečiti. Sad mi je svaka godina teža, jer sam starija, ne mogu to sve podneti - kroz suze priča majka koja je sa detetom krenula na put u nepoznato.
Foto: TV Pink Printscreen
Jedino sigurno utočište je bila Srbija, a na putu do nje, odvijala se prava borba za goli život.
- Bilo je teško na današnji dan. Tu su ubijeni deca, straci, ljudi bez oružja. Na snimku sam video jednog mog prijatelja koji je odveden u šumi i više se nije vratio. on je bio samo jedan od njih 1.877 kojih su ubijeni na tom putu - rekao je jedan od svedoka ove tragedije.
Foto: TV Pink Printscreen
Pre Drugog svetskog rata u Hrvatskoj je živelo preko 1.500.000 Srba, a nakon ih je ostalo samo 150.000. Oni koji su proterani sa svojih ognjišta, danas u Knin nerado odlaze.
- Bilo je dece koja su se rađala u tim kolonama i umirala. Videla sam svoju kuću koja je umištena, videla sam grobove. Hvala Srbiji što nas je prihvatila. Treba narod da vidi, mada znaju oni sve, samo se prave mutavi, ali neka im je na čast. Mi znamo kako nam je i šta nosimo u srcima - kaže jedna od raseljenih lica "Oluje".
Foto: TV Pink Printscreen
U srcima se nosi veliki bol, ali i ponos što su svoju sigurnu luku svi proterani pronašli u Srbiji koja ih je prihvatila raširenih ruku.
Autor: Iva Besarabić
