U tom besomučnom činu stradalo je, kaže Vesić, između 2.800 i 4.000 ljudi, uništeno 627 zgrada, teško oštećena 1.601, a lakše 6.829 zgrada. Uništena je Narodna biblioteka koja je sagrađena 1832. godine sa više 350.000 knjiga.

- To je nešto što Beograd mora da pamti, da se seća žrtava - rekao je Vesić gostujući na TV Pink i podsetio da je ta vojna operacija nazvana "Strašni sud"

Vesić je naveo da operacija nije imala veze sa ratom i vojnom strategijom, već je to bila Hitlerova lična odmazda prema Srbima za ono što se desilo 27. marta. Dodao je da to bombardovanje, nažalost, nije bilo jedino u prošlom veku, podsetio na bombardovanja i 1914, 1915, 1944, 1999. godine, te nagalsio da je vreme u kome danas živimo, vreme mira i prosperiteta, za nas posebno značajno.

- Beograđani to znaju da cene -  podvukao je Vesić.

Govoreći o ulozi Mađarske u napadu na Jugoslaviju, Vesić je rekao da malo ljudi zna za događaj koji se desio tri dana pre aprilskog bombardovanja 1941. godine.

Kako je naveo, nakon što je Jugoslavija odbacila trojni pakt i posle 27. marta, Hitler je naredio da počnu pripreme napada, a od Mađarske je traženo da učestvuje u njemu, dok su joj zauzvrat ponuđeni delovi Srbije.

Većina mađarskog rukovodstva se sa time složila, ali grof Pal Teleki, tadašnji predsednik mađarske vlade, to nije želeo da uradi, rekao je Vesić.

- On se borio protiv toga i pozivao se na Ugovor o večnom miru i prijateljstvu između Mađarske i Jugoslavije koji je potpisan nekoliko meseci ranije. Kada je shvatio da neće moći da se suprotstavi učešću Mađarske u tom ratu, on je 3. aprila izvršio samoubistvo ostavivši oproštajno pismo da je Mađarska prekršila reč iz kukavičluka - ispričao je Vesić.

Kako je rekao, malo ljudi zna za tog čoveka koji se suprotstavio bombardovanju ličnom žrvom, te dodao da bi zato trebalo na neki način da mu se odužimo i da Beograd dobije ulicu sa njegovim imenom ili spomen-obeležje.

Gradski menadžer je podsetio da je Narodna biblioteka tada bila jedini vojni cilj u Evropi i podsetio na izjavu generala Lera da je njihova namera bila da se uništi sećanje naroda. Uništena je, kaže, i čitava zbirka starih turskih rukopisa, oko 200 starih knjiga iz 15, i 17. veka, veliki broj gravira, starih karata i svih štampanih srpskih knjiga od 1832. Godine...

Vesić je istakao da je upravo taj istorijski kvart na Kosančićevom vencu, gde se nalazila biblioteka, doživeo rekonstrukciju i danas prelepo izgleda. Naveo je da je preostalo da se reši šta će se uraditi sa mestom gde se nalazila Narodna biblioteka, jer postoje dve mogućnosti.

Jedna je, prema zamisli arhitekte Borisa Podreke, da to bude neka vrsta parka gde bi se održavale književne večeri, a druga da se ta zgrada obnovi i bude u funkciji nemačko-srpskog prijateljstva.

Vesić je istakao da treba da gledamo u budućnost i da se razvijamo i istovremno najavio raspisivanje tendera za rekonstrukciju Karađorđeve ulice, Trga republike, kao i niz drugih projekata koji menjaju Beograd. Istorija se ne zaboravlja, ali Beograd mora da ide napred i da se razvija i menja, zaključio je Vesić.