Prva subota posle najvećeg hrišćanskog praznika Uskrsa u našem narodu dobila je naziv Zaklopita subota. Naziv ove subote potiče iz Levče, ali se vremenom proširio po celoj Srbiji. Na ovaj dan žene su praznovale, verovalo se da su bebe rođene na ovaj dan zaštićene od zlih sila, a jedno posebno pravilo važilo je za muškarce.
Zaklopita subota je prva subota posle Uskrsa i u srpskom narodu prate je dva običaja koja srpski narod baštini vekovima. Kako je ovo pretposlednji dan u Svetloj sedmici, kad su, kako se veruje, vrata raja širom otvorena, tako je postojalo verovanje da su deca rođena na ovaj dan pod posebnom božanskom zaštitom, te da ih anđeli i arhanđeli celog života čuvaju i spasavaju od dejstva zlih sila. Na Zaklopitu subotu muškarci su morali da poštuju jedno važno pravilo.
Naime, verovalo se da na ovaj dan nije dobro ići na šišanje i na brijanje, jer je subota po hrišćanskom verovanju dan posvećen mrtvima. Kako su kosa i brada simboli žalosti za nekim, tako su muškarci poštovali nepisano pravilo da na Zaklopitu subotu nikako ne idu na šišanje i brijanje, kako bi na ličnom primeru pokazali da žale za svojim upokojenim precima.
S druge strane, Zaklopita subota je bila dan koji su posebno praznovale žene, i to tako što ništa nisu radile. U crkvenom kalendaru, pak, Zaklopita subota nije obeležena crvenim slovom, pa se pretpostavlja da su ovaj dan žene praznovale kako bi se odmorile od velikog broja obaveza koje su imale pred Uskrs.
Autor: D.B.
