Sve više je članaka koji vrlo površno obrađuju temu ujedinjenja pravoslavne i katoličke crkve. Izvodi se plitak zaključak kako su razlike trivijalne i ceremonijalne prirode i kako bi trebali da se ujedinimo što me inspiriše da napišem ovaj tekst.
Kada je u XV veku Turska osvojila Balkan, Vizantija i druge pravoslavne zemlje zatražiše pomoć od zapadnih zemalja, a ovi ih ucene da će im pomoći pod uslovom da pravoslavna crkva prizna vrhovnu vlast Vatikana. Patrijarsi svih pravoslavnih zemalja i Vizantije su podlegli tom pritisku i zakazan je sastanak u Firenci 1439. godine. Svi su došli na sastanak uključujući i ruskog patrijarha. Svi, osim srpskog patrijarha jer je vladar Srbije, despot Đurađ Branković rekao srpskom patrijarhu da će ga obesiti ukoliko ode u Firencu.
Despot Đurađ je tada u svom odgovoru franciskancu Jovanu Kapistranu napisao: „Evo 90 godina živeh sa ovom verom mojih predaka i u njoj se moja duša kupala. Zbog toga me moji podanici smatraju mudrim mada nesrećnim čovekom. Sada bi vi želeli da to promenim i da moj narod pomisli da sam podetinjio i postao senilan. Radije bih umro nego izdao veru svojih predaka.“
U Firenci su svi pravoslavni verski poglavari potpisali uniju sa Vatikanom, svi osim srpskog. Kada je ruski knez Vasil II za ovo saznao proterao je svog patrijarha zbog sramote koju je naneo Rusiji. U Carigradu su nastali neredi kada su građani saznali da Srbi nisu potpisali i vaseljenski patrijarh je morao da se povuče. Vatikan to nikada nije oprostio Srbima.
To je samo jedna anegdota na ovu temu iz naše istorije. Naši preci su očigledno bili čvrsti u nameri da unije ne bude. Zaista, koje su to toliko nepremostive razlike koje su zauvek odvojile pravoslavlje i katolike? Hajde da vidimo.
Despot Đurađ je tada u svom odgovoru franciskancu Jovanu Kapistranu napisao: „Evo 90 godina živeh sa ovom verom mojih predaka i u njoj se moja duša kupala. Zbog toga me moji podanici smatraju mudrim mada nesrećnim čovekom. Sada bi vi želeli da to promenim i da moj narod pomisli da sam podetinjio i postao senilan. Radije bih umro nego izdao veru svojih predaka.“
U Firenci su svi pravoslavni verski poglavari potpisali uniju sa Vatikanom, svi osim srpskog. Kada je ruski knez Vasil II za ovo saznao proterao je svog patrijarha zbog sramote koju je naneo Rusiji. U Carigradu su nastali neredi kada su građani saznali da Srbi nisu potpisali i vaseljenski patrijarh je morao da se povuče. Vatikan to nikada nije oprostio Srbima.
To je samo jedna anegdota na ovu temu iz naše istorije. Naši preci su očigledno bili čvrsti u nameri da unije ne bude. Zaista, koje su to toliko nepremostive razlike koje su zauvek odvojile pravoslavlje i katolike? Hajde da vidimo.
Autor: D.B.
