Zapad pojačava pritisak na Putina, Tramp stvara nuklearni prsten oko Kine - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Od najavljivanog samita Tramp-Putin u Budimpešti ostao je samo novi paket sankcija koje su SAD uvele Rosnjeftu i Lukoilu. Dva ruska naftaška giganta našla su se na udaru sankcija kao posledica ruske nespremnosti za postizanjem primirja.

Ekspert iz Ujedinjenog Kraljevstva Mark Galeoti je prokomentarisao da „Putin spaljuje budućnost Rusije“. Otkazivanju samita prethodio je razgovor Rubio-Lavrov. Ovaj razgovor dvojice šefova diplomatija očigledno je krenuo po zlu. Ruska strana je nakon razgovora ukazala na konstruktivnost, ali i na to da je prekid vatre odustanak od ruskih ciljeva. Upravo kako je Pinkov geopolitički pregled najavljivao Amerika neće praviti ustupke Rusiji. Pozicija predsednika Trampa je jasna – obustava ratnih operacija i primirje na postojećim linijama razdvajanja. Rusija očigledno pokušava da ponudi diplomatiju kako bi kupila vreme. Ova taktika im jako loše ide jer tehnički deo pregovora sa Rusima vodi iskusni Marko Rubio, koji će najverovatnije biti budući američki predsednički kandidat. Amerika nema razloga da pravi ustupke prema Rusiji čija ekonomija obuhvata samo 2% svetskog BDP-a. Strateški zaglavljena u Ukrajini, Rusija gubi status velike sile. Većina ruske industrije je u kolapsu. Vojna industrija i njen kapacitet nije dovoljan da bi država održala pozitivan ekonomski rast dok se suočava sa novim paketima sankcija.

Na sajtu Ministarstva finansija SAD saopšteno je da će „Sjedinjene Države nastaviti da se zalažu za mirno rešenje rata, a trajni mir u potpunosti zavisi od spremnosti Rusije da pregovara u dobroj veri. Ministarstvo finansija će nastaviti da koristi svoja ovlašćenja u podršci mirovnom procesu“.

„Sada je vreme da se zaustavi ubijanje i da se odmah prekine vatra“, rekao je ministar finansija Skot Besent. „S obzirom na odbijanje predsednika Putina da okonča ovaj besmisleni rat, Ministarstvo finansija sankcioniše dve najveće ruske naftne kompanije koje finansiraju ratnu mašineriju Kremlja. Ministarstvo finansija je spremno da preduzme dalje akcije ako je potrebno kako bi podržalo napore predsednika Trampa da okonča još jedan rat. Podstičemo naše saveznike da nam se pridruže i da se pridržavaju ovih sankcija.“ Rojters javlja „Američke sankcije protiv ruskih naftnih giganata Rosnjefta i Lukoila izazvale su šok na globalnim energetskim tržištima i dovele najveće kineske državne naftne kompanije do obustave uvoza ruske sirove nafte.“

Koliko su američke sankcije delotvorne u prilog ide činjenica da NR Kina sa milijardu i 400 miliona stanovnika bezuslovno primenjuje ograničenja nametnuta sankcijama. Više od 20% kineskog uvoza sirove nafte, odnosno 2 miliona barela dnevno je isporučivano iz Rusije. Ova obustava predstavlja snažan udarac ruskoj vojnoj mašineriji. Uticaj američkih sankcija na Lukoil postaje sve jasniji. Rafinerije Lukoila u Rumuniji, Srbiji, Bugarskoj i Holandiji biće prodate ili zatvorene, a Finskoj kompaniji Teboil, u vlasništvu Lukoila, obustavljena je isporuka goriva. Rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj bi mogao biti potpuno prekinut protok nafte.

NR Kina je svesna da su američka pravila globalna. Iz SAD stiže hladan tuš za Peking, Marko Rubio: „Ne nameravamo da odustanemo od podrške Tajvanu u zamenu za trgovinski sporazum sa Kinom“. Kako se NR Kina suočava sa sve većim unutrašnjim strukturalnim problemima ne sme da rizikuje gubitak preko 10 miliona novih radnih mesta godišnje koliko joj je potrebno da bi održala unutrašnji red. Ugledna Međunarodna asocijacija za strateške studije koja postoji više od 50 godina ukazuje na početak razvlašćivanja generalnog sekretara Si Đinpinga od strane frakcije koju predvodi general Žang Juksia koji je potpredsednik Centralne vojne komisije. Očekuje se vrlo burno okupljanje Centralnog komiteta Komunističke partije Kine.

Dobro obavešteni izvori za Pinkov geopolitički pregled naovde da od 205 stalnih članova njih 48 je „tiho“ stavljeno pod kontrolu vojske. Svih ovih 48 članova su okosnica podrške Si Đinpinga. Na samitu ASEAN-a (Asocijacije jugoističnih nacija Azije) pored deset članica – Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur, Tajland, Bruneji, Vijetanm, Laos, Mjanmar i Kambodža u državničkom kapacitetu bili su pristuni SAD, Kina, Indija, Rusija, Južna Koreja, Japan, Australija, Novi Zeland, Kanada, Brazil, Južna Afrika. Zanimljivo je odsustvo kineskog lidera Si Đinpinga koji je imao jedinstvenu priliku za interakciju sa američkim predsednikom Trampom. Na samitu u Kuala Lumpuru najviše se govorilo o američkim tarifama i dostupnosti kritičnim sirovinama gde monopol drži NR Kina. Tokom samita svi su želeli da na marginama izgrade odnos sa Donaldom Trampom. BBC javlja da je Trampovo prisustvo obasjalo „bezubi“ azijski samit. BBC navodi da su „mnoge države članice ASEAN-a ekonomije zavisne od izvoza - pri čemu su SAD ključno tržište. Pored Tajlanda i Kambodže, Malezija i Vijetnam su takođe potpisale sporazume sa SAD. I dok nisu bile u stanju da promene carinske stope, uspele su da ispregovaraju izuzeća za neke proizvode.“

„Pristaću na sastanak sa Putinom samo ako on bude imao punu saglasnost za postizanje mirovnog sporazuma u ​​Ukrajini, ne nameravam da gubim vreme“, rekao je Tramp. Tokom Trampove turneje u Maleziji na konferenciji za štampu novinarka je konstatovala da je „Putin kao odgovor na uvođenje novih sankcija od strane SAD, rekao da je Rusija već imuna na njih.“ Da bi Tramp odgovorio: „Veoma mi je drago što tako misli. Videćemo za šest meseci.“ Ministar finansija SAD naziva Putinovog specijalnog izaslanika Kirila Dmitrijeva, koji je stigao u Vašington, „propagandistom“. „Sve što radimo jeste guranje Putina da pregovara“, rekao je Besent, napominjući da ruska ekonomija trenutno doživljava „praktično nulti“ rast i inflaciju od preko 20%.
Pored najavljenog susreta sa kineskim liderom Đinpingom, Trampovu turneju u istočnoj Aziji obeležila je njegova izjava o spremnosti da se sretne sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom, pa čak i spremnosti da toj otpadničkoj državi SAD priznaju status nuklearne sile iako se ona tog oružja domogla kršeći važeću Konvenciju o neširenju nuklearnog oružja zbog čega se i nalazi pod višedecenijskim sankcijama. Iako je na prvi pogled ova Trampova najava izgledala kao neshvatljiv čin davanja ustupaka državi koja to ničim nije zaslužila, dublje analize govore da je cilj ove ponude zapravo stvaranje nuklearnog prstena oko Kine u cilju obuzdavanja ekspanzionističkih ambicija Pekinga. Jer Konvencija o neširenju nuklearnog oružja ionako je isključivo služila za perfidno ostvarivanje geopolitičkih ciljeva Rusije i Kine poput onih u Ukrajini, na Korejskom poluostrvu ili Indijskom potkontinetnu. Tako su Moskva i Peking prodavali nuklearnu tehnologiju svojim štićenicima dok su od Zapada tražili da se Ukrjaini oduzme nuklearno oružje, ali i da se ostale visokotehnološki razvijene saveznice SAD nuklearno ne naoružavaju.

Međutim, u slučaju da se Severnoj Koreji prizna status nuklearne sile to će onda otvoriti vrata za veoma brzo nuklearno naoružavanje Južne Koreje, Japana i Tajvana, a u perspektivi i Vijetnama i Tajlanda što će oko Kine stvoriti nuklearni zaštitini prsten koji će potpuno onemogućiti vojnu ekspanziju Pekinga. Istovremeno, kontrolisano širenje nuklearnog oružja u regionu obezvrediće značaj samog nuklearnog oružja što je ključna komponenta ucene koju Moskva i Peking koriste u svom odmeravanju snaga sa tehnološki i vojno daleko naprednijim zemljama Zapada.
Pored diplomatskog igrokaza Rusija nastavlja sa brutalnim napadima na Ukrajinu. Timoti Snijder, istoričar sa Jejl Univerziteta, daje precizan karakter ovog rata rečima da je „ruska invazija na Ukrajinu kolonijalni rat“. Sve razmere ruske krize najbolje oslikava rastuća represija. Ruske vlasti su počele da proglašavaju više od 300 ljudi mesečno za teroriste i ekstremiste, uključujući i decu. Od početka ove godine, Rosfinmonitoring dodaje više od 300 ljudi mesečno na spisak terorista i ekstremista. Širenje spiska se ubrzalo u poslednje dve godine: 2022. godine dodato je 1,4 hiljade novih osoba, 2023. godine — 1,8 hiljada, 2024. godine — 3,2 hiljade, a od januara do oktobra 2025. godine registar je dopunjen za još 3.031 osobu. Istovremeno, udeo maloletnika je naglo porastao. Ako je pre 2023. godine manje od 2,5% onih koji su dodati na spisak bilo mlađe od 18 godina, od jula 2025. godine svaki deseti (11%) je maloletnik.
Rusija tvrdi da je testirala krstareću raketu na nuklearni pogon, „Burevestnik“.

Međutim, nema dokaza. SAD su ih napravile i testirale 1960-ih, a odustale su jer su interkontinentalne balističke rakete bile jeftinije i brže, a ove rakete šire radijaciju svuda u slučaju eksplozije, kvara ili presretanja. Ovo je očajnička i vrlo neodgovorna taktika zastrašivanja od strane Putina kojom Rusija nastavlja da eskalira nuklearne pretnje prema SAD zbog Ukrajine. Dana 21. oktobra, Rusija je testirala krstareću raketu Burevestnik na nuklearni pogon, za koju je Putin tvrdio da je preletela 14.000 km, ostala u vazduhu 15 sati i da je mogla da izbegne raketnu odbranu javlja Euromajdan pres. Putinovo “čudotvorno oružje” eksperti opisiuju kao leteći “Černobil”. Putin hvali uspešan test Burevestnika kao prekretnicu. Njegova krstareća raketa na nuklearni pogon ima sumornu pozadinu: desetak neuspelih lansiranja od 2017. godine, uključujući eksploziju 2019. godine u kojoj je poginulo 5 naučnika i proizveden radijacijski oblak koji je stigao do Norveške.
Putin se plaši puča zbog slabosti Rusije, tvrdi britanski Telegraf. FSB je nedavno optužio Mihaila Hodorkovskog, koji sada živi u Londonu, i 22 člana Ruskog antiratnog komiteta da pripremaju puč. Prema specijalnoj službi, komitet, stvoren da se suprotstavi ruskom ratu protiv Ukrajine, navodno planira „nasilno preuzimanje vlasti i rušenje ustavnog poretka“. Stručnjaci ovo nazivaju manifestacijom Putinovog novog osećaja ranjivosti. Bivši ambasador SAD u Ukrajini Džon Herbst rekao je da „Putin traži neprijatelje kako bi ojačao svoj režim“. Analitičari primećuju da vlasti rade na diskreditaciji opozicije i okrivljuju Zapad za unutrašnje probleme Rusije, u nastojanju da odvrate pažnju javnosti od rastuće nestabilnosti. U međuvremenu, ekonomski problemi i zavisnost od Kine se produbljuju — Si Đinping bi mogao da okonča rat i sruši rusku ekonomiju ako bi to želeo. Telegraf podseća da je Vagnerova pobuna 2023. godine bila prvi znak upozorenja, koji je otkrio koliko je krhka postala Putinova vertikala moći.
Italijanski senator Karlo Kalenda imao je veoma zapažen TV duel sa Džefrijem Saksom gde je istakao da je „Putin agresivni imperijalistički fašista koji je ucenjivao Evropu kroz njenu energetsku zavisnost od Rusije — za šta je angažovao šefove vlada, poput Merkelove i Šredera, kao agente Kremlja“, a zatim dodao: „Imali smo italijanskog premijera (misleći na Berluskonija) koji je spavao u Putinovom krevetu... Merkelova je hvatala svaku Putinovu reč... Greška mog života bila je odlazak u Sankt Peterburg da odam počast Putinu — ovom kriminalcu — i pretvaranje da se ništa nije dogodilo nakon aneksije Krima 2014. godine.“ Senator Kalenda je bukvalno ostavio Džefrija Saksa bez reči i šokirao ga nazvavši ga lažovom i propagandistom. To se dogodilo u udarnom terminu italijanske televizije.

Rusija se opredelila na sve češće samoubilačke napade na ukrajinski grad Pokrovsk u nastojanju da obezbedi propagandnu osnovu tvrdeći da je napredovano. Oko 200 okupatora se infiltriralo Pokrovsk, ali su uništeni. Okupatori koji uspešno prodru u grad pokušavaju da se obezbede u zgradama. Pucnjava se nastavlja, ukrajinske jedinice sprovode kontradiverzijske mere, saopštio je Generalštab. Na delu Očeretine, ukrajinski vojnici su oslobodili Kučeriv Jar i Suhecko, stabilizujući situaciju. Od 21. avgusta — oslobođeno je devet naselja, a još devet je očišćeno od diverzantskih i izviđačkih grupa. U nastojanju da okupira ovo područje, za samo dva meseca, neprijatelj je izgubio preko 15.700 vojnika, 1.364 jedinice opreme i 4.689 dronova.

Udari u dubinu Rusije zaista imaju jasan efekat, jer su uspeli da odseku Rusiju od sektora izvoza benzina. Uspešni duboki udari su posledica činjenice da je većina ruskih protivvazdušnih sistema koncentrisana blizu granice. Takođe, protivvazdušni sistemi su koncentrisani samo na okupiranim teritorijama, kao i blizu Moskve i Sankt Peterburga. Na drugim mestima, oni ili uopšte nisu prisutni ili ne predstavljaju pretnju za dronove. „Kada zaobiđemo sistem raspoređen duž granice, let naših dronova iznad Rusije je uvek bez problema“, izjavio je Kirilo Budanov šef ukrajinske tajne službe. Rusija je mnogo ranjivija na napad nego što ljudi misle. Na bojnom polju su loši. Mogu da bombarduju samo civile. Oni su zaista papirni tigar. Sa pravim oružjem, Ukrajina ih može pobediti za nekoliko meseci. Veličina Rusije, nekada viđena kao njena snaga, sada je njena Ahilova peta. Šef ukrajinskih snaga za bespilotne letelice, Robert Brovdi Mađar, zvanično je potvrdio napad na branu Belgorodskog akumulacionog jezera - ona ​​je napukla. Prema Mađaru, udare na branu su izveli piloti iz 1. odvojenog centra bespilotnih sistema. Ranije je branu akumulacionog jezera bombardovala ukrajinska raketna artiljerija raketama tipa GMLRS. Tramp se zaista složio da je ukrajinski kompromis prekid vatre na frontu, potvrdio je ukrajinski predsednik Zelenski. Prema njegovim rečima, Putinova nemogućnost da potvrdi svoje pretnje na bojnom polju, posebno da zauzme Donbas do 15. oktobra, pokrenula je Trampovu odluku o sankcijama protiv najvećih ruskih naftnih kompanija. Istovremeno, američki predsednik drži otvoren prozor za pregovore za Putina. Trampov tim, izveštava Rojters, spremio je novi talas sankcija ako Putin nastavi da odugovlači mir u Ukrajini. Interna obaveštajna agencija Stejt departmenta izrazila je ranije ove godine sumnju u ideju da je Putin bio spreman da pregovara o okončanju rata u Ukrajini, ne slažući se sa optimističnijom procenom Centralne obaveštajne agencije o potencijalnim razgovorima, izvestio je WSJ. U svom redovnom online obraćanju predsednik Zelenski je izrazio svoju zahvalnost državama koje pomažu odbranu Ukrajine. “Želim da izrazim posebnu zahvalnost Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj: Francuska je donela odluku da Ukrajini obezbedi dodatne borbene avione ‘Miraž’ i rakete za protivvazdušnu odbranu, dok će Velika Britanija nastaviti da nam pomaže u protivvazdušnoj odbrani isporukom raketa i proizvodnjom dronova-presretača. Hvala vam na tome”, rekao je Zelenski. Takođe Finska i Španija su donele nove odluke da doprinesu inicijativi PURL – mehanizmu za nabavku američkog oružja, uključujući rakete za „Patriote“. “Radimo na tome sa punim fokusom, a naši odbrambeni aranžmani sa evropskim partnerima jasno funkcionišu. Pripremamo nove projekte – biće više zajedničke proizvodnje oružja. A da bi se svet obratio Rusiji sa pozicije snage, mi u Ukrajini moramo i sami stajati na čvrstom tlu. Ključno je uvek upoređivati šta je Rusima naređeno da urade i do kada, sa onim što su zapravo uspeli da postignu. Otpor Ukrajine je zaista herojski”, poručio je ukrajinski predsednik.

Nemački ministar ekonomije je objavio da se Nemačka obavezala da će Ukrajini godišnje obezbediti 9 milijardi evra u narednim godinama. Sistemi Patriot su već na putu, a u najvi je i intenzivnija saradnja između nemačkih i ukrajinskih proizvođača oružja. SAD navodno žele da Evropa prva krene u akciju, čak i dok nadgledaju ruske banke, naftne rute i zamrznutu imovinu kako bi podržale Kijev. Ukrajina već traži načine da izvrši prve uplate za isporuku švedskih lovaca Gripen i sprema se da pošalje ukrajinske pilote na obuku početkom 2026. „Skoro svako moderno oružje može se montirati na Gripen. Ukrajina dugo nije imala pristup ovim avionima, ali je već počela pripreme za prvu fazu njihove isporuke“, rekao je Zelenski.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint rekao je da krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) „otvoreno pokazuje svoju bliskost sa Putinom“ i da je iznela „legitimne sumnje u špijunažu za Rusiju“. Ove reči je izneo u intervjuu za Handelsblat ukazujući da se ta organizacija ponaša kao „Putinova nemačka stranka“. Dobrint je primetio da ponašanje stranke prevazilazi puke političke simpatije: „Takav stav podstiče sumnje da se radi o nečemu više od pukog afiniteta“. Ranije je ministar unutrašnjih poslova Tiringije Georg Majer rekao da AfD zloupotrebljava svoja parlamentarna istražna prava kako bi prikupljao informacije o nemačkoj transportnoj, digitalnoj i energetskoj infrastrukturi. Sumnje su se produbile nakon što je zamenik lidera AfD-a Markus Fronmajer najavio planove da poseti Moskvu radi „političkih razgovora“. Generalni sekretar CSU-a Martin Huber nazvao je putovanje „činom izdaje“ i zahtevao da se ono zabrani. „Koliko duboko idu ove veze moraju utvrditi istražitelji“, naglasio je Dobrint.
NR Kina ucenjuje Nemačku. Izveštaj potvrđuje da su nemačke kompanije obavezne da dele osetljive industrijske podatke – uključujući planove (npr. dijagrame i raspored lanca snabdevanja), liste kupaca, pa čak i trogodišnje prognoze proizvodnje – sa kineskim vlastima kako bi dobile dozvole za izvoz retkih zemnih elemenata. Predsednica EU komisije Ursula fon der Lajen tokom učeća na Berlinskom globalnom dijalogu istakla je upozorenje: “Ovo je era geoekonomije. I moramo iskoristiti našu geoekonomsku težinu da zaštitimo naše strateške sektore i lance snabdevanja. To je pitanje nacionalne bezbednosti. A Evropa ima ono što je potrebno da napreduje u ovom novom konfrontacionom svetu.” Činjenica je da strateške sirovine poput litijuma predstavljaju naftu 21. veka, a da se zavisnost od NR Kine po pitanju strateških sirovina može izjednačiti sa zavisnošću od ruskog gasa i nafte. 70% snabdevanja strateškim sirovinama i retkim zemnim elementima kontroliše NR Kina koja to lako može iskoristiti u cilju pritiska na svoje rivale. Zbog toga je EU na osnovu Zakona o kritičnim sirovinama započela povratak rudarstva u Evropu. Primera radi od 22 strateška projekta koja se tiču litijuma njih 7 su rudnici od Velike Britanije preko Danske, Finske, Nemačke, ali i Srbije.

Održan je i sastanak “Koalicije voljnih” sa koga je Ursula fon der Lajen izvestila: “Imali smo fokusiran, produktivan sastanak Koalicije voljnih. Pritisak ostaje jedini jezik koji Rusija razume, a koordinisane sankcije sa našim saveznicima i prijateljima su ključne za dovođenje Putina za pregovarački sto. Razgovarali smo o hitnoj energetskoj podršci kako se zima približava i potrebi jačanja ukrajinske vazdušne odbrane. Evropa povećava saradnju u oblasti odbrambene industrije i napreduje u radovima na Zajmu za reparacije, a opcije će uskoro biti predstavljene.” Amerika je ukinula glavno ograničenje na upotrebu zapadnih raketa dugog dometa od strane Ukrajine. To znači da je Ukrajini data apsolutna sloboda da ih koristi duboko u Rusiji.

EU je uvela 19. paket sankcija Rusiji koji uključuje:

1. Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa na teritoriju Evropske unije.

2. Potpuna zabrana kripto usluga za ruske građane [prilično značajno].

3. Ograničenje kretanja ruskih diplomata unutar teritorije EU.

4. Sankcionisanje dodatnih 117 tankera za naftu ruske „tajanstvene“ flote.

5. Banke Rusije, Kazahstana i Belorusije, kao i 4 kineske naftne kompanije, takođe su uvrštene na listu sankcija zbog pomaganja u zaobilaženju međunarodnih sankcija Rusije.

6. Sankcionisanje odgovornih za otmicu dece iz Ukrajine.

7. Od 2026. godine počeće postepena zamena ruskog prirodnog gasa (koji se isporučuje cevovodima).

Obruč se u potpunosti steže. Jedan korisnik tvitera je napisao:

„Ako se ovo dešava u multipolarnom svetu šta bi tek bilo da je svet unipolaran“!