Nad vinogradima se tog dana nadvio težak, olovan oblak. Vazduh je bio gust, mirisao je na zemlju i znoj, a iz daljine su se čuli prvi tutnjevi.
Baka Rada tada je bila devojka od sedamnaest, osamnaest godina - nadničarka, navikla na sunce i motiku.
"Otišla sam u nadnice, i do podne smo kopali", ispričala je ona unuci koja je snimak objavila na Tik tok profilu "andjaje".
"Kad ono oblak, grmljavine... počela kišica, pa smo se gazda, gazdarica i ja sklonili pod orah".
Nebo se zatvorilo u trenu.
Počela je kiša, a baka Rada se skrila pod drvo. Foto: Fonet Ap"Počela pojačana kišica i pukne jako! Udari u drvo i sve rascepi. Puklo drvo... i tako me one iskre ošamutile", priča Rada sa pogledom koji deluje kao da i sada oseća taj udar.
"Imala sam kike duge, pa upletene...".
U tom trenutku, grom je rascepio drvo i gotovo oduzeo život mladoj devojci. Ljudi koji su radili u vinogradu pritrčali su, ne znajući šta da rade, pa su posegli za starim narodnim verovanjem - da zemlja izvlači struju.
@andjaje lajk za još storitajmova #storytime #baba #grom
♬ original sound - Mitić Anđa
"Iskopali su rupu, pa me zakopali u zemlju do pola. Sva sam crna bila, kao zemlja... I oni me zakopali, i kako su me zakopali, ja sam počela da dišem".
Život se, kaže, u njoj probudio polako, s dahom zemlje i mirisom blata.
"Upregli su konja u kola, pa me potovare pravo iz vinograda na stanicu. Zaustave autobus. U zdravstvenoj stanici me pregledaju, dobih injekcije... Bio tu brat Dule, oni me pitaju, a ja ne znam da odgovorim, pričam nepovezano... Nisam ih prepoznala".
Tek posle injekcije, počela je da dolazi sebi.
"Mnogi se okupili da vide", kaže, i na trenutak joj se lice ozari.
- Tvoj pokojni deda, kaže: "E moj nadničare, e moj mučeni, kad ideš u nadnicu da mi pogineš". A moja majka jadna rekla je da pesak izvlači struju.
Nedelju dana ruka joj je "igrala na pesak", kosa bila spržena, a na grudima ostala mala krastica - uspomena na borbu s nebeskim ognjem.
"Hvala bogu", kaže i prekrsti se, "nije me glava zabolela, nisam gluva ostala, nisam ćorava ostala".
Danas, dok o tome priča svojoj unuci, osmeh joj je blag, ali čvrst, onakav kakav imaju ljudi koji su pogledali smrti u oči i nastavili da žive kao da se ništa nije dogodilo.
I zato, kako je unuka duhovito napisala na snimku:
Autor: D.Bošković
