Arbutina: Srbija ima kapacitete za početnu fazu, odluka o nuklearki najranije za dve godine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom nedavne posete Parizu govorio je sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom o potencijalnoj saradnji na izgradnji nuklearne elektrane, a država je izdvojila 30 miliona evra za izradu preliminarnih studija.

Koliko su realne ovakve najave i šta Srbija trenutno ima na raspolaganju? O tome je za Euronews govorio Dalibor Arbutina, vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije.

„Najave jesu realno ostvarive, pre svega zato što mi imamo potrebu za novom električnom energijom. Kao što ste rekli, i region i ceo svet ima veliku potrebu za novom energijom, zbog sve veće potrošnje, zbog svih novih elektronskih uređaja i veštačke inteligencije... i pre svega zbog klimatskih promena, velike vrućine, velike hladnoće i dekarbonizacije”, rekao je Arbutina.

On je naveo da je Srbija trenutno u prvoj fazi procesa, koja podrazumeva ispitivanje da li je nuklearna energija uopšte potrebna. „To su neki uvodni podaci gde ćemo doći do rešenja koje će nam dati da li nam je potrebna nuklearna energija u ovom trenutku ili inače”, dodao je.

Nuklearna energija kao stabilna osnova

Prema Arbutininim rečima, logika koja stoji iza preliminarnih analiza zasniva se na stabilnosti proizvodnje.

„Argumenti su za to što je nuklearna energija stabilan izvor energije. Ne zavisi od vremenskih prilika. Mi imamo zelenu energiju koja se dobija iz vetra ili sunca, što zavisi od vremenskih uslova. Nuklearna energija je stabilna energija. Ona ima konstantnu proizvodnju... i samim tim mogla bi da postane i baza energije za Republiku Srbiju”, rekao je on.

Kadrovi postoje za početak, 15 godina za obuku kompletnih timova

Jedno od pitanja koje prate celu temu jeste da li Srbija ima dovoljno stručnjaka da vodi nuklearni program.

„Mogu da kažem i da i ne”, izjavio je Arbutina, objašnjavajući da Srbija trenutno ima kadrove za postojeću fazu. „Za ovu fazu... gde mi ispitujemo da ima neko da gleda te sve podatke, da razgleda o tim papirima, mi imamo dovoljno preduzeća.”

On je podsetio da su tokom 2024. iz Zakona o energetici uklonjene zabrane iz 1989. godine i da je doneta nova energetska strategija, gde se nuklearna energija prvi put pojavljuje kao mogući izvor. Preliminarnu tehničku studiju izradio je francuski EDF, izabran na međunarodnom tenderu.

Kada je reč o budućim kadrovima za rad u samoj elektrani, Arbutina naglašava da postoji dovoljno vremena.

„Izgradnja nuklearne elektrane je 15 godina od današnjeg datuma. To je sasvim dovoljno vremena da se formiraju kadrovi koji će upravljati tom nuklearnom elektranom”, rekao je on. Studije bi, prema njegovim rečima, tek trebalo da pokažu koja bi tehnologija bila izabrana, a u skladu sa tim bi se školovali inženjeri.

Trošak od 15 do 20 milijardi evra, ali brza isplativost

Procene koje se najčešće pominju u javnosti govore o ceni od oko 20 milijardi evra. Iako je reč o ogromnoj investiciji, Arbutina tvrdi da se ona vraća brže nego što se pretpostavlja.

„Problem kod te sume novca je što mora odjednom da se da... Ali je dobro što se vrlo brzo vraća investicija. Kroz nekoliko godina tih 20 milijardi bi bilo vraćeno i mi bi već imali onda struju”, rekao je on, podsećajući da je Finska, koja je poslednja u Evropi izgradila nuklearku, došla do toga da je „cena koštanja proizvodnje električne energije nula”.

Opcija ulaska u zajedničke projekte sa susedima ostaje otvorena

U regionu već postoje nuklearni kapaciteti, a neke zemlje ih šire. Mađarska završava nove blokove pakša, Slovenija planira novi blok bez Hrvatske, a više zemalja razmatra male modularne reaktore.

Srbija je ranije pokušala da uđe u vlasničku strukturu pakša, ali odluka o takvom modelu tek predstoji. „To je jedno od rešenja koje će isto neke studije pokazati. Predsednik Srbije pričao je već da je i ta mogućnost u opticaju”, rekao je Arbutina.

O eventualnim zajedničkim projektima zemalja regiona on kaže da će studije dati precizne smernice, ali navodi i ličan stav: „Moje mišljenje je da zbog energetske bezbednosti treba samostalno. Ali zbog cene koštanja, možda zbog brže izgradnje... možda bi bilo bolje da imamo zajedničku elektranu.”

Male modularne elektrane tek u razvoju

Iako se u regionu pojavljuju najave o gradnji malih modularnih reaktora, njihova primena u svetu tek sledi.

„Trenutno se razvija 80 prototipova u 19 zemalja. Još nisu ušle u proizvodnju... To je budućnost”, rekao je Arbutina, dodajući da je njihov kapacitet do 300 megavata, što je pogodno za industrijske zone i velike potrošače poput data centara.

Odluka najranije za dve godine

Arbutina zaključuje da se odluka o ulasku u projekat nuklearne elektrane neće doneti pre nego što se završe sve analize.

„Nećemo se odlučiti sigurno još dve godine, jer ove studije pokazuju da je potrebno dve godine da donesemo odluku”, rekao je on. Tek kada država „raspolaže svim informacijama”, biće moguće proceniti da li Srbiji zaista treba nuklearna elektrana.