Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najčešću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu
Srpska pravoslavna crkva u petak, 19. decembra, slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca i ribara.
Procenjuje se da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu zato je u narodu popularna izreka "da ko ne slavi svetog Nikolu, onda ide u goste".
Sveti Nikola je rođen u Maloj Aziji, u oblasti Likija, oko 270. godine naše ere. Poznato je da je ovaj svetac rasprodao porodično imanje i podelio ga sirotinji. Zato je proglašen za hrišćanskog svetitelja kojem su se ljudi obraćali za pomoć u vreme bolesti, nemaštine ili nekih nesreća.
Slava Svetog Nikole pada u vreme velikog božićnog posta, pa je tradicija je da se za Nikoljdan pripremaju posna jela.
Običaj dariavanja dece
Budući da je Sveti Nikola poznat i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj sveatc slavi, daruju deca orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi ima ostavio darove u cipele ili pokraj prozora. Deca bi naročito za taj dan, očistila svoje cipele i stavila ih blizu kreveta kako bi se ujutru prvo njima obradovala.
U narodu postoji verovanje da će onome ko danas oprosti dug sledeća godina biti bogata i plodna. Postoji i verovanje da danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.
Šareni kolači u obliku ptice
Na jugu Srbije tradicionalno se na ovaj dan prave šareni kolači u obliku ptice. Zajedno sa pogačom i vinom odnose se u crkvu na osveštenje molitvom i vinom. Nakon toga, služe se gostima, a pre svih deci.
Autor: D.Bošković
