'GOSPOD NEĆE ČOVEKA DA OSTAVI, ON UVEK POMAŽE' Monah Ilija rođen sa mišićnom distrofijom, dugo nosio težak krst bolesti, a onda rešio da se zamonaši! (FOTO)

Monah Ilija živi u Domu za odrasla i invalidna lica na Bežanijskoj kosi. Potpuno zavisi od tuđe nege i pomoći. On, iako već dugo nosi težak krst bolesti, živi sa nadom, molitvom i radošću.

On se nedavno zamonašio i to baš u Domu za odrasla i invalidna lica, a za TV Hram je ispričao šta ga je podstaklo da postane monah.

- To je nekako došlo spontano. Upoznao sam jednog brata iz crkve, koji mi je pomogao dosta sa duhovnom literaturom. Krenuo sam sa "Duhovnim razgovorima" Vladete Jerotića, pa sam onda čitao ukazivanja jednog bogotražitelja. Ta knjiga me je jako radovala. I onda sam se zainteresovao za dobrotoljublje. Verovao sam da bolesni ljudi ne mogu da se zamonaše i to mi je bila neka žal. Međutim, pričao sam tom mom prijatelju o tome kako se osećam, kao i o mom duhovnom stanju i on mi kaže: "Da nećeš da se zamonašiš?". Kažem: "Pa, ja bih, ali sam bolestan, ne može to". "Ko ti kaže da ne može?!", odgovorio je.

Monah Ilija rođen je inače sa mišićnom distrofijom.

- Bolest je takva da odumire omotač mišićne ćelije. Samim tim mišići slabe, a čovek je sazdan uglavnom od mišića. Mišići su svuda, na kraju krajeva i srce je mišić, a samim tim i pluća stradaju. Tako da sam ja korisnik, neinvazivne mašine za disanje. Bez nje ne bih mogao. Koristim je celu noć, pa i preko dana neko vreme. U poslednje vreme moram sve češće da je koristim. To je jedno od mojih najvećih iskušenja. Ali, iskušenja su bitke - samo da me ne pokolebaju.

Monah leži nepokretno po ceo dan i noć. Izuzetak je poslednja subota u mesecu, kada ga u kolicima, odvezu na liturgiju koja se jednom mesečno organizuje u domu.

Uprkos svojoj bolesti i teškim iskušenjima, monah Ilija je duhovno jak.

- Psalam mi mnogo znači. Psalmi sami po sebi. Oni uče čoveka da živi. Zamišljam samo da stanem pred gospoda i da padnem njemu pod noge, da mu zagrlim noge i suzama oblijem. Jer Gospod neće čoveka da ostavi. Kad vidi iole mali trud, bog će da doda. Uvek dodaje... - kaže on i dodaje da čovek nažalost nikada nije zadovoljan.

- Ali to je telesni čovek. On je uvek u nekom problemu. Uvek nešto hoće. I nešto mu fali - kaže on dodajući da čovek treba da se okrene svom duhovnom bići, ali i zajednici koja je u njegovom slučaju pomogla da se rodi duhovno.

Autor: D.Bošković