Od gubitka verenika do smrti bratanice i izdaje kumova: Životna priča žene koju, kako kaže, samo još kometa nije udarila.
Život bivše političarke i narodne poslanice Jelene Trivan obeležen je nizom nezamislivih porodičnih tragedija.
U potresnoj ispovesti za podkast "Životna priča" na portalu Žena.rs, Jelena je otvorila dušu o gubicima koji su je lomili, ali ne i slomili – od smrti roditelja i verenika, do tragičnog gubitka bratanice i sopstvenih zdravstvenih bitaka.
"Dvanaest godina smo bili zajedno, a onda je sve nestalo u sekundi"
Jedan od najtežih trenutaka u Jeleninom životu dogodio se kada je bila na funkciji u saveznoj vladi. Tri meseca pre zakazanog venčanja, njen verenik je tragično poginuo.
"Bila sam u saveznoj vladi kada mi je poginuo verenik, tri ili četiri meseca pred svadbu. Dvanaest godina smo bili zajedno. Sećam se da sam na posao, do Palate Srbija, dolazila u čarapama. Ceo Zemun bih prešla u čarapama, nesvesna da uopšte nemam cipele na nogama. Tolika je bila moja tuga i depresija. Veliki životni pad...", prisetila se Jelena kroz kakav je pakao prolazila dok je spolja morala da zadrži profesionalnu masku.
Niz tragedija: Majka, bratovljevo dete i izdaja prijatelja
Jelena je odrasla bez majke, koja je preminula od hidrocefalusa. Ipak, ciklus smrti u porodici tu nije stao.
"Nakon majke mi je poginuo verenik. Bila sam možda na 300 metara od njega kada se to desilo. Onda je moj brat dobio dete koje je preminulo od novog sindroma. To su strašne stvari koje preživljavate u kući", ispričala je Jelena, dodajući da su njene lične bolesti bile "ništa" u poređenju sa patnjom koju je gledala kod svojih najbližih.
Poseban bol naneo joj je period iz 2013. godine, kada je osetila surovost politike i društva. "Činjenica je da tada ljudi pokažu svu svoju odvratnost, da više nemate ni prijatelje, ni kumove, ni nekoga ko će se igrati sa vašom decom. To je bio bolan deo koji nikako nisam preživela".
Očajnička potraga za lekom: "Otac je verovao svakoj budali"
U želji da spasu bolesne članove porodice, Jelena se prisetila kako je njen otac, inače univerzitetski profesor, u očaju posećivao nadrilekare i bioenergetičare.
"Kad više nije bilo nade, ne možete ni da zamislite gde smo sve išli. On je, jadan, verovao, vukao nas svuda kod tih ludaka, travara, ne bi li spasao porodicu. Vrhunac je bio kada mu je neko rekao da kozje mleko čini čuda. Kupio je kozu koju smo vezanu u džaku vozili u kolima, nas troje dece pozadi. Malo je falilo da svi izginemo jer je koza pokušavala da se oslobodi dok smo bili na putu", ispričala je Jelena, ilustrujući dokle je čovek spreman da ide kada izgubi svaku nadu.
Život sa tugom kao stalnim saputnikom
Uprkos svemu, Jelena Trivan je nastavila borbu, prihvatajući tugu kao deo svog bića.
"Nekako se naviknete na tugu, naviknete se da vam je to dodeljeno, da stalno neka muka mora da vas prati. Sve moje bolesti, koje su bile prilično ozbiljne, doživljavam kao ništa u odnosu na ono što sam gledala u svojoj kući", zaključila je ona u ovoj emotivnoj ispovesti koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Autor: Dalibor Stankov
