Samo nekoliko dana nakon Božića, vernici Srpske pravoslavne crkve 10. januara obeležavaju spomen na Svetih dvadeset hiljada mučenika nikomidijskih.
Ovaj praznik u našem narodu nije samo crkveni datum, već dan duboke tišine, smirenosti i posebnih običaja koji se vekovima prenose sa kolena na koleno.
Dan koji se provodi u miru i molitvi
Narodno predanje kaže da je sutrašnji dan vreme kada se "čuva reč i srce". Veruje se da na ovaj praznik treba izbegavati bilo kakvu buku, teške poslove, a naročito svađe u kući. Stariji su govorili da svaka izgovorena misao sutra ima veću težinu, te da dan treba provesti u dobrim mislima kako bi cela godina bila ispunjena slogom i zdravljem.
Običaji za zaštitu doma: Zadatak za domaćice
U mnogim krajevima Srbije i danas se poštuju običaji koji, prema verovanju, štite porodicu od nesreće:
Paljenje sveće: Veruje se da sutra treba zapaliti sveću za zaštitu doma. Veoma je važno da se sveća ne gasi naglo, već da se pusti da sama dogori – to simbolizuje strpljenje i predavanje Božjoj volji.
Bez teških poslova: Domaćice treba da održavaju red u kući, ali se preporučuje da se to radi tiho i bez velike užurbanosti, jer se smatra da buka i jurnjava donose nemir u porodicu.
Molitva za istrajnost: Veruje se da molitva Svetim mučenicima sutra donosi posebnu snagu onima koji su na životnim prekretnicama ili prolaze kroz teške periode.
Strašno stradanje u Nikomidiji
Praznik čuva sećanje na stravičan događaj iz 302. godine, kada je rimski car Maksimijan naredio da se spali crkva puna vernika koji su slavili Božić. Čak 20.000 hrišćana izabralo je strašnu smrt u plamenu umesto da se odrekne svoje vere, pevajući slavu Bogu do poslednjeg daha.
Poruka za sutra: Vera pobeđuje strah
U narodnoj svesti, ovi mučenici su zaštitnici svih onih koji trpe nepravdu, ćute i mole se. Zato sutra ne tražite čuda, već pokušajte da pronađete unutrašnji mir. Neka 10. januar prođe bez buke, uz duboko poštovanje prema snazi ljudskog duha i veri koja nadjačava svaku tamu.
Autor: Dalibor Stankov
