Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto).
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor NBS je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.
U poslednjim mesecima 2025. godine inflacija se stabilizovala na nivou neznatno ispod centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije (3 ± 1,5 odsto).
Izvršni odbor očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja do marta ove godine, tj. tokom perioda važenja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji, kao i da će u granicama cilja tri plus minus 1,5 odsto ostati i nakon toga, do kraja 2026. kao i u srednjem roku.
Tome bi, smatraju u NBS, trebalo da doprinesu najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, zatim popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od prošlogodišnje, dok će u suprotnom smeru delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra prethodne godine.
Stabilan devizni kurs
Ipak, ni po osnovu rasta raspoloživog dohotka za potrošnju ne očekujemo veće inflatorne pritiske jer će rast zarada biti praćen i rastom produktivnosti, dok su mere NBS za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost, ističu iz centralne banke. Dodaju da pored toga, podršku makroekonomskoj stabilnosti i privrednom rastu Narodna banka pruža i održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa. U obrazloženju odluke Izvršni odbor naglašava da je i dalje neophodan pojačan oprez u vođenju monetarne politike, s obzirom na i dalje prisutnu nestabilnost u međunarodnom okruženju.
Geopolitičke tenzije, uz pooštrenu carinsku politiku, jačanje protekcionizma, kao i visoku osetljivost finansijskih tržišta na održivost javnog duga u pojedinim razvijenim zemljama, umanjuju investiciono i potrošačko poverenje na globalnom nivou, što ima negativan uticaj na izglede za rast svetske privrede. Istovremeno, geopolitičke tenzije i rast protekcionizma mogu znatno uticati na proizvodnju i izvoz domaće prerađivačke industrije u segmentu prerade nafte i proizvodnje osnovnih metala.
Kada je reč o odlukama o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, projekcije Sistema federalnih rezervi (FED) koje su objavljene nakon sastanka u decembru ukazuju da bi se i u ovoj godini mogao očekivati nastavak smanjenja raspona referentne stope, dok će Evropska centralna banka (ECB) verovatno zadržati visinu svojih osnovnih kamatnih stopa do kraja 2026. godine, jer se procenjuje da je dostignut cilj za inflaciju. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji u 2025. iznosio je 2,0 odsto, što je gotovo u potpunosti u skladu s novembarskom projekcijom NBS.
Rast su, navode iz NBS, vodili uslužni sektori, kao i industrija, i pored problema u proizvodnji naftnih derivata od oktobra, zahvaljujući pre svega povećanim proizvodnim kapacitetima u automobilskoj industriji, dok je pad zabeležen u građevinarstvu i u manjoj meri u poljoprivredi.
Autor: A.A.
