Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je moguće velike promene u srpskom obrazovnom sistemu, od skraćivanja školskih časova sa 45 na 30 minuta, preko ograničavanja upotrebe mobilnih telefona, do intenzivnijeg uvođenja veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija u nastavu.
Kako je istakao, savremena škola mora da se prilagodi načinu na koji današnji učenici uče i zadržavaju pažnju, ali i brzom tehnološkom razvoju koji menja društvo i obrazovanje.
Kraći časovi i AI u učionicama
Govoreći o mogućnosti skraćenja časova, Stanković je naveo da je ideja psihološki utemeljena, jer učenici danas imaju takozvanu difuznu pažnju, koja traje kraće i odvija se u sekvencama.
– Da bi učenik pratio nastavu, mora da bude fokusiran i aktivan. Današnji obrazovni model se značajno razlikuje od nekadašnjeg autoritativnog sistema, gde je nastavnik bio jedini izvor znanja, a učenje se svodilo na puko ponavljanje činjenica – rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, obrazovanje ide ka interaktivnijem i komunikacionom modelu, u kojem veštačka inteligencija, digitalni alati i inovativne metode imaju važnu ulogu u razvoju kritičkog mišljenja kod učenika.
Telefoni pod znakom pitanja
Stanković je najavio i ograničavanje upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, uz napomenu da će kroz stručnu i javnu raspravu biti odlučeno da li će telefoni biti potpuno ili delimično zabranjeni tokom boravka u školama.
Vučić pokrenuo temu još u decembru
Ideja o skraćivanju časova prvi put je u javnost dospela početkom decembra, kada je o njoj govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je tada naglasio da cilj nije kraći boravak učenika u školi, već veća koncentracija i efikasnija nastava.
Časovi od 30 ili 35 minuta već su postojali u vanrednim okolnostima – tokom pandemije korona virusa i prethodnih godina – ali sada se razmatra njihova primena kao trajnog modela, makar kroz pilot-projekat.
O ovoj temi ranije su govorili i nastavnici. Profesor matematike Andrej Pavlović iz OŠ „Dr Jovan Cvijić“ u Smederevu ističe da pitanje trajanja časa nije tehničko, već psihološko i pedagoško, prenosi Blic.
– Deca bi bila zadovoljna kraćim časovima, verovatno i nastavnici, ali roditelji imaju rezerve. Ključni problem je koncentracija, a ne sama dužina časa – kaže Pavlović.
On navodi da kvalitetan čas može da se održi i za 30 minuta, ali samo uz dobru organizaciju, dok bi kao bolje rešenje video blok-nastavu, gde se isti predmet realizuje u više uzastopnih termina.
Jednosmenska nastava kao dugoročno rešenje
Pavlović smatra da je prelazak na jednosmensku nastavu ključna sistemska promena.
– Deca su danas u školi i po 12 sati dnevno zbog smena. Nema vremena za vannastavne aktivnosti, odmori su kratki, a organizacija dana loša. Moramo da prestanemo da razmišljamo po principu „tako se oduvek radilo“ – zaključuje on.
Autor: S.M.
