Otkako je počela primena Zakona o Alimentacionom fondu, isplaćeno je više od 10,3 miliona dinara, a u republičkom budžetu za 2026. godinu predviđeno 100 miliona dinara za tu namenu, rekla je nedavno Jelena Žarić Kovačević, ministarka za brigu o porodici. Žarić Kovačević je rekla da su oko 85 odsto zahteva za isplatu sredstava iz Alimentacionog fonda podnele majke, a oko 15 odsto zahteva su podneli očevi.
- Kada smo razgovarali o Zakonu o Alimentacionom fondu i kada je usvojen u Narodnoj skupštini, predvideli smo da će imati mnogo pozitivnih efekata. To je zakon koji je na najbrži način pokazao da može da pruži pozitivne rezultate. U svakom slučaju videćemo kako će se dalje primenjivati, koliko će biti zahteva od strane izvršitelja, odnosno koliko će predmeta biti dostavljeno našem ministarstvu. Ima očeva koji ne plaćaju deci alimentaciju, ali isto tako i majki - rekla je Žarić Kovačević krajem prošle godine.
Ministarka je tada objasnila da je Alimentacioni fond zamišljen kao "rivolving fond'' u koji će se isplaćena sredstva vraćati naplatom od dužnika, ali da se do tog koraka još nije stiglo jer je, kako je tada rekla, kratak period primene zakona.
- Do tog dela još nismo došli upravo zbog kratke primene zakona, ali nama je ovaj prvi deo i značajniji, da deci obezbedimo alimentaciju - rekla je Žarić Kovačević, prenosi Tanjug.
Na pitanje da li bi pritisak na Alimentacioni fond bio manji, ukoliko bi se iznos za alimentaciju na osnovu presude skidao sa računa dužnika, Žarić Kovačević je rekla da je to zakonski predviđeno, ali da se dešavaju situacije u kojima roditelji svesno izbegavaju plaćanje alimentacije tako što biraju da se zaposle, a da ne budu prijavljeni, prikrivaju svoju imovinu ili sklapaju ugovore o fiktivnom poklonu ili prodaji svoje imovine.
- U tom slučaju se ide direktno na Alimentacioni fond, a na izvršiteljima je obaveza da jednom mesečno proveravaju imovinu izvršnih dužnika i ako utvrde da postoji plaćanje alimentacije se automatski vraća sa Fonda na roditelja - pojasnila je Žarić Kovačević.
ŠTA JE ALIMENTACIONI FOND
U cilju unapređenja zaštite prava dece i podrške roditeljima, Vlada Srbije je pokrenula Alimentacioni fond, specijalni fond namenjen obezbeđivanju redovne isplate alimentacije za decu čiji roditelji nisu u mogućnosti da je redovno uplaćuju.
Alimentacioni fond je državni program koji ima za cilj da finansijski pomogne deci u slučajevima kada roditelj koji je u obavezi plaćanja alimentacije to ne čini redovno ili uopšte. Fond se puni sredstvima koje država obezbeđuje, a u određenim situacijama i doprinosima roditelja koji su u mogućnosti da izdvoje novac.
KAKO FUNKCIONIŠE
Roditelji/staratelji dece koji ne dobijaju alimentaciju ili je dobijaju u neadekvatnom iznosu mogu podneti zahtev za finansijsku podršku iz Alimentacionog fonda.
Nakon utvrđivanja prava, fond isplaćuje novčana sredstva koja mogu pokriti deo ili celu izostalu alimentaciju. Time se obezbeđuje redovni prihod za osnovne potrebe dece, poput hrane, odeće, školskog pribora i drugih troškova. Roditelj koji nije ispunio svoju obavezu plaćanja alimentacije biće naknadno tretiran za iznos koji je fond isplatio umesto njega.
To znači da će Alimentacioni fond naplatiti od tog roditelja celu sumu koju je država isplatila detetu, uključujući i eventualne kamate i troškove postupka.
Ova naplata se može vršiti prinudnim putem, kroz poreske odbitke, platu ili druge izvore prihoda, što dodatno podstiče roditelje na redovno izmirivanje svojih obaveza.
Za roditelje koji nisu u mogućnosti da naplate alimentaciju od druge strane, Alimentacioni fond predstavlja sigurnost da njihova deca neće ostati bez neophodne finansijske podrške.
Ovo je značajan korak u smanjenju finansijske nesigurnosti i brizi o dobrobiti dece.
JASNA PRAVILA
Pravo na podršku iz fonda imaju sva deca do 26 godina koja se redovno školuju, a fond se aktivira nakon dva meseca neplaćanja alimentacije.U postupku izjašnjavanja postoje jasna pravila.
- Na izjašnjavanje ih pozivaju javni izvršitelji. Dete se izjašnjava onda kada postane punoletno, dakle u periodu između 18. i 26. godine života - objasnila je ranije ministarka za brigu o porodici Jelena Žarić Kovačević.
Kada je dete maloletno, u samom postupku mora da ima staratelja, odnosno zakonskog zastupnika. Tako da se tada izjašnjava samohrani roditelj kome je dete povereno sudskom presudom kojom je brak razveden i kojom se utvrđuje iznos alimentacije.
Građani ne moraju sami da pokreću postupak i nije neophodan nikakav zahtev. Jedini uslov da bi mogao da se pokrene postupak jeste da se oni koji traže alimentaciju nalaze u statusu izvršnog poverioca.
Izvršni poverilac je, kako je ranije objašnjeno, lice u čiju je korist doneta pravnosnažna presuda kojom se utvrđuje iznos alimentacije. I od izvršnog dužnika, odnosno nesavesnog nekada roditelja, odnosno nekadašnjeg bračnog supružnika, potražuju određeni iznos alimentacije.
U skladu sa zakonom, maksimalni iznos koji može da se dobije iz fonda iznosi 25.000 dinara.
Za sve vreme dok država isplaćuje pomoć, nesavesnom roditelju raste dug, kamata, tu su i sudski troškovi. Isplate počinju odmah nakon donošenja rešenja, a dugovanje prema državi se vraća kada se roditelj ponovo nađe u prilici da plaća.
U roku od dva meseca izvršitelj poziva izvršnog dužnika da isplati potraživanje. U roku od osam dana poziva izvršnog poverioca da se saglasi s tim da, ukoliko dužnik ne isplaćuje alimentaciju, da se sredstva isplaćuju iz fonda. Od tog trenutka Ministarstvo donosi isplatno rešenje i isplaćuje se odmah prva rata.
Ukoliko se utvrdi da lice ima primanja ili imovinu (to će proveravati javni izvršitelj jednom mesečno), obaveza se vraća na dužnika, a država postaje poverilac i potražuje iznos sa kamatom. Ako dužnik nema imovinu ni primanja, zakon predviđa i krivičnu odgovornost.
Takođe, postoji krivično delo neplaćanja alimentacije.
Autor: Jovana Nerić
