U Srbiji postoji ogroman broj stanova koji nakon smrti vlasnika ostaju potpuno prazni jer se na ostavinskim raspravama ne pojavi niko od zakonskih naslednika. Prema zvaničnim podacima sa Popisa stanovništva, u zemlji je registrovano čak 123.584 napuštena stana.
U situacijama kada ne postoji apsolutno nijedan zakonski naslednik, kompletna imovina po zakonu prelazi u svojinu Republike Srbije. Međutim, pravnici ističu da su ovakvi radikalni slučajevi u praksi zapravo retki. Razlog leži u tome što Zakon o nasleđivanju predviđa izuzetno širok krug potencijalnih naslednika – od dece, supružnika i roditelja, pa sve do daljih srodnika poput baba, deda i njihovih potomaka.
Gde ima najviše praznih stanova?
Razlozi za ovoliki broj praznih nekretnina su različiti – od nerešenih porodičnih odnosa i dugotrajnih sudskih sporova oko nasledstva, pa sve do stanova koji su u lošem stanju ili su kupljeni u novogradnji isključivo kao investicija.
Statistika pokazuje da je geografska raspodela napuštenih stanova sledeća:
- Južna i istočna Srbija: 89.813 stanova
- Vojvodina: 23.750 stanova
- Beogradski region: 10.021 stan
Kako izgleda potraga za naslednicima i kada uskače država?
Advokat Brane Krunić objašnjava da bliži naslednici uvek isključuju one dalje, ali da sud i javni beležnik (notar) po službenoj dužnosti imaju obavezu da pokušaju da pronađu naslednike, čak i ako oni godinama žive u inostranstvu. Tek kada se iscrpe apsolutno sve mogućnosti, imovina pripada državi, koja se zakonski – za razliku od ljudi – ne može odreći nasleđa.
Sam postupak prelaska imovine u ruke države je izuzetno dug i može da potraje godinama. Sud najpre oglasom poziva potencijalne naslednike da se jave u roku od godinu dana. Ako se niko ne pojavi, zaostavština se predaje Republici Srbiji na uživanje.
Kada država postaje vlasnik i da li se stanovi prodaju?
Država formalno stiče pravo svojine nakon tri godine za pokretne stvari (poput automobila ili ušteđevine) i tek nakon 10 godina za nepokretnosti (stanovi, kuće, zemljište) od dana otvaranja nasleđa. Pravni okvir je takav da se u svakom trenutku mogu pojaviti naslednici koji imaju pravo da potražuju imovinu, jer ovo pravo u Srbiji nikada ne zastareva.
Kada država konačno preuzme nekretninu, njome upravlja Republička direkcija za imovinu. U praksi, prodaja ovakvih stanova nije česta pojava, osim u specifičnim slučajevima suvlasništva ili kroz postupke javne prodaje udela.
Autor: D.S.
