Iako visoke temperature pogađaju sve, istraživanja pokazuju da žene teže podnose toplotne talase nego muškarci. Razlog leži u biologiji – žensko telo proizvodi manje znoja, sporije se rashlađuje, ima veći procenat telesne masti, a hormonske promene dodatno otežavaju regulaciju telesne temperature.
Stručnjaci upozoravaju da ekstremne vrućine predstavljaju ozbiljan stres za srce i krvne sudove, posebno tokom menstruacije, trudnoće i menopauze, kada hormonske oscilacije povećavaju opterećenje organizma.
Pored bioloških razloga, na veći rizik utiču i starost, kao i društveni faktori. Žene češće brinu o deci i starijima, zbog čega manje vremena posvećuju sopstvenoj zaštiti od vrućine.
Toplotna iscrpljenost može dovesti do pada krvnog pritiska, vrtoglavice, dehidracije, pa čak i srčanih komplikacija. Zato lekari savetuju da se tokom najtoplijeg dela dana izbegavaju fizički napori, unosi dovoljno tečnosti i boravi u rashlađenim prostorijama.
Poseban oprez preporučuje se trudnicama, ženama u menopauzi i onima sa hroničnim bolestima, jer su upravo one među najugroženijim grupama tokom letnjih vrućina.
Autor: D.B.
