Da li je željena granica od 120 pa čak i 150 godina ljudskog života samo naučna fantastika ili realna budućnost koja nam kuca na vrata? Dok milijarderi širom sveta troše basnoslovne sume novca na estetske i biološke tretmane podmlađivanja, savremena medicina dokazuje da dugovečnost nije privilegija bogatih, već izbor koji pravimo svakog dana.
Petar Videnović, master medicine dugovečnosti i zdravog starenja, i dr Ivana Buzadžić, specijalista genetike i molekularni biolog, otkrili su za Blic kako genetika i epigenetika oblikuju naš biološki sat.
Kako naterati gene da rade za nas
Mnogi veruju da je dugovečnost isključivo stvar "dobre genetike", ali nauka tvrdi suprotno, geni nose svega manji deo odgovornosti, dok glavnu reč vode naše životne navike.
- Gene koje smo nasledili od roditelja ne možemo promeniti, ali kroz epigenetiku možemo uticati na njihovo ispoljavanje. Načinom života, ishranom, fizičkom aktivnošću i izbegavanjem stresa, svesno aktiviramo "dobre", a ugasimo "loše" gene. Mnogo je važnije živeti kvalitetno i kognitivno očuvano nego samo dugo boraviti u bolničkom krevetu - objašnjava dr Buzadžić.
Tajna Japana i zašto žene žive duže od muškaraca
Statistika u Srbiji i svetu pokazuje da žene u proseku žive pet godina duže od muškaraca. U Japanu, na primer, od 107.000 registrovanih stogodišnjaka, čak 90 odsto čine žene!
- Pored biologije i stila života, hormone možemo zahvaliti za zaštitu ženskog organizma, naročito kardiovaskularnog sistema sve do menopauze. Pored toga, žene su poslednjih godina razvile veću svest o preventivnim pregledima. Danas postoje sofisticirani testovi, poput testa analize glikana, koji čak 10 do 15 godina ranije mogu ukazati na rizik od autoimunih i hroničnih bolesti, pa možemo reagovati pre nego što se bolest uopšte pojavi - ističe dr Buzadžić.
Šta su "zombi ćelije" i kako deluje medicina dugovečnosti?
U javnosti se sve češće pominje uklanjanje takozvanih "zombi ćelija" kao ključ za podmlađivanje organizma.
- To su ćelije kod kojih su se telomere (krajevi hromozoma) skratile i usled toga su ušle u proces ćelijske smrti. Medicina dugovečnosti usmerena je na to da naš organizam biološki bude mlađi od naše hronološke starosti. Kroz personalizovanu medicinu i farmakogenetske testove koji analiziraju kako naš organizam metaboliše 114 različitih lekova, lekar može prepisati tačnu terapiju prilagođenu isključivo vašem DNK profilu. Ukoliko investiramo u svoje zdravlje na vreme, dugovečnost postaje dostupna svima, a ne samo bogatima - objašnjava dr Videnović.
Zlatni recept za dug i funkcionalan život
Kao primer pouzdano najdužeg zabeleženog ljudskog veka navodi se Francuskinja Žan Kalman, koja je živela 122 godine i 164 dana, vozila je bicikl do stote godine, jela čokoladu i bila aktivna.
Naši stručnjaci dali su svoj završni savet kako doživeti duboku starost:
Fizička aktivnost: Najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno.
Mentalna higijena i mozak: Održavanje socijalnih kontakata, učenje novih stvari i izbegavanje povlačenja u sebe.
Personalizovana prevencija: Pravovremeni odlazak na analize i skrininge.
Zlatno pravilo genetike: "Naučite svoje gene da rade za vas!"
Autor: D.B.
