Sezona velikih krsnih slava u Srbiji tek ulazi u najvažniji period, a pred domaćinima su dani kada će se u mnogim kućama okupiti porodica, rodbina, prijatelji i kumovi.
Đurđic, Aranđelovdan, Vavedenje, Nikoljdan i Jovanjdan neke su od slava koje tek predstoje, a svaka od njih ima posebnu simboliku, običaje i pravila koja se prenose generacijama. Ipak, jedna stvar posebno je važna za domaćine koji slave Svetog Nikolu - trpeza mora biti posna!
Krsna slava predstavlja jedan od najvažnijih običaja srpskog naroda. Nije reč samo o porodičnom okupljanju i bogatoj trpezi već o danu posvećenom svetitelju zaštitniku porodice, veri i tradiciji. Iako se pojedini običaji razlikuju od kraja do kraja, postoje osnovna pravila koja bi svaki domaćin trebalo da poznaje.
Đurđic
Prva od velikih slava koje predstoje jeste Đurđic, koji se obeležava 16. novembra, u čast Svetog velikomučenika Georgija.
Za razliku od Đurđevdana, koji se slavi u proleće, Đurđic je posvećen obnovljenju hrama Svetog Georgija u Lidiji. Sveti Georgije jedan je od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavlju, a u srpskoj tradiciji zauzima posebno mesto.
Ova slava se obeležava uz slavski kolač, žito, sveću i vino, a trpeza je ove godine mrsna jer Đurđic pada pre početka Božićnog posta.
Aranđelovdan
Sveti arhangel Mihailo, odnosno Aranđelovdan, slavi se 21. novembra i jedna je od najrasprostranjenijih krsnih slava u Srbiji.
Arhangel Mihailo u hrišćanskoj tradiciji predstavlja predvodnika nebeske vojske i borca protiv zla. Smatra se zaštitnikom pravde i nebeske sile, a njegov praznik posebno je poštovan među srpskim porodicama.
Međutim, uz Aranđelovdan se vezuje jedna od najčešćih zabluda kada je reč o slavskim običajima. Pojedini domaćini smatraju da za ovu slavu ne treba pripremati žito jer je Sveti arhangel Mihailo živi svetac.
Međutim, slavsko žito priprema se za svaku krsnu slavu, pa tako i za Aranđelovdan. Ono simbolizuje vaskrsenje i večni život, a njegovo pripremanje nije povezano sa tim da li je svetitelj za života bio čovek ili anđeo.
Ove godine Aranđelovdan pada u subotu, 21. novembra, i to pre početka Božićnog posta, pa slavska trpeza može biti mrsna.
Vavedenje - praznik posvećen Presvetoj Bogorodici
Vavedenje Presvete Bogorodice obeležava se 4. decembra i jedan je od velikih bogorodičnih praznika u pravoslavlju.
Ovaj praznik podseća na događaj kada su roditelji Presvete Bogorodice, Joakim i Ana, doveli trogodišnju Mariju u Jerusalimski hram, posvetivši je Bogu.
Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić
Vavedenje se obeležava tokom Božićnog posta, pa se priprema posna trpeza. Na ovaj veliki praznik dozvoljena je riba, čak i kada pada u sredu ili petak, prema uobičajenom crkvenom pravilu.
U narodu se Vavedenje smatra praznikom koji prati niz običaja i verovanja povezanih sa zdravljem, porodicom i blagostanjem doma.
Nikoljdan - pola Srbije slavi, a pola ide na slavu
Sveti Nikola, koji se obeležava 19. decembra, najčešća je krsna slava u Srbiji. Toliko porodica slavi ovog svetitelja da je nastala čuvena izreka da "pola Srbije slavi, a pola ide na slavu".
Sveti Nikolaj mirlikijski čudotvorac jedan je od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavlju. Smatra se zaštitnikom putnika, moreplovaca, dece i siromašnih, a u hrišćanskoj tradiciji poznat je po milosrđu, dobroti i pomaganju ljudima.
Ipak, domaćini koji slave Nikoljdan moraju da zapamte jedno važno pravilo - nema mrsne trpeze!
Nikoljdan se uvek obeležava tokom Božićnog posta, zbog čega slavska hrana mora biti posna. Ove godine praznik pada u subotu, pa je dozvoljena riba, ali i dalje nije dozvoljeno posluživanje mesa, mlečnih proizvoda i jaja.
Na slavskim stolovima tako se mogu naći riblja čorba, pečena riba, prebranac, posne sarme, posne salate, posni kolači i druge posne đakonije.
Pripremanje mrsne trpeze za Nikoljdan nije u skladu sa pravilima posta i predstavlja ozbiljno odstupanje od smisla ovog praznika. Slava nije prilika da se zanemare crkvena pravila zbog gostiju i bogate gozbe.
Jovanjdan - jedna od najvećih srpskih slava
Nakon novogodišnjih i božićnih praznika, 20. januara obeležava se Jovanjdan, posvećen Svetom Jovanu Krstitelju.
Sveti Jovan je krstio Isusa Hrista u reci Jordan i jedan je od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. U srpskom narodu posebno se poštuje kao zaštitnik kumstva, pobratimstva i prijateljstva.
Jovanjdan je jedna od najčešćih krsnih slava u Srbiji, a prati ga običaj okupljanja porodice, kumova i prijatelja.
Važno je znati da li će trpeza biti posna ili mrsna zavisi od dana u nedelji na koji praznik pada. Ako je sreda ili petak, poštuju se pravila posta, dok je u ostalim danima trpeza mrsna, osim tokom višednevnih postova.
Foto: spc
Četiri stvari bez kojih slava nije potpuna
Bez obzira na to koju slavu porodica obeležava, postoje osnovna obeležja koja čine njenu suštinu.
Slavski kolač predstavlja prinos zahvalnosti Bogu. Mesi se od pšeničnog brašna, ukrašava krstom i drugim hrišćanskim simbolima, a na dan slave se osvećuje i seče u okviru obreda koji obavlja sveštenik.
Slavsko žito ili koljivo priprema se od kuvane pšenice, šećera i oraha. Simbolizuje vaskrsenje i večni život. Priprema se za svaku krsnu slavu, uključujući Aranđelovdan.
Slavska sveća simbolizuje svetlost Hristovog učenja i vere.
Domaćin je pali na dan slave, uz molitvu, i ona predstavlja jedan od najvažnijih simbola praznika.
Vino se koristi tokom obreda osvećenja i rezanja slavskog kolača, kada se njime kolač preliva.
Pre slave je običaj da sveštenik osveti vodicu u domu domaćina, a od te vode se potom mesi slavski kolač.
Ovo su greške koje domaćini ne bi smeli da prave!
Iako se slava u mnogim porodicama danas pretvara u veliko okupljanje sa obiljem hrane i pića, postoje greške koje bi domaćini trebalo da izbegnu.
Mrsna trpeza za Nikoljdan - Nikoljdan se obeležava tokom Božićnog posta i trpeza mora biti posna. Ovo je jedno od najvažnijih pravila koje domaćini ne bi smeli da zanemare.
Izostavljanje žita za Aranđelovdan - Uverenje da se za Aranđelovdan ne sprema koljivo jer je reč o živom svecu predstavlja pogrešno tumačenje običaja. Žito se priprema za svaku krsnu slavu.
Pretvaranje slave u takmičenje - Slava nije nadmetanje u tome ko će pripremiti više hrane, kupiti skuplje piće ili imati raskošniju dekoraciju. Suština je u veri, porodici i gostoprimstvu.
Zaboravljanje slavskih simbola - Slavski kolač, žito, sveća i vino predstavljaju osnovna obeležja krsne slave i ne bi trebalo da budu zanemareni.
Zanemarivanje posta - Domaćini bi trebalo da provere da li slava pada tokom višednevnog posta ili u sredu i petak, jer od toga zavisi kakva se trpeza priprema.
Preterivanje sa hranom i pićem - Slava bi trebalo da bude prilika za mir, radost i okupljanje, a ne za preterivanje, svađe i neprijatnosti.
Kako se pravilno obeležava krsna slava?
Pravilno obeležavanje slave podrazumeva pripremu slavskog kolača, žita, vina i sveće, kao i molitvu i slavski obred. Domaćin bi trebalo da se dogovori sa sveštenikom oko osvećenja vodice i rezanja slavskog kolača.
Porodica praznik dočekuje u miru i molitvi, a goste prima u skladu sa svojim mogućnostima. Nije potrebno da domaćin potroši velike sume novca niti da pripremi raskošnu gozbu kako bi slava bila dostojanstveno obeležena.
Najvažnije je da se sačuva smisao ovog običaja i da se tradicija prenosi na mlađe generacije.
Autor: A.A.
