Kako je objasnio, brod je otkriven na dubini između 7-8 metara ispod površine zemlje, a u profilu se jasno uočava korito reke u kojoj je bio potopopljen.

"Ležao je na pesku koji je očgledno rečni sediment, a bio je delimično zatrpan njime, a delom glinom koja je najverovatnije močvarni sediment koji je nastao nakon promene rečnog toka kada je ovaj prostor postao rit. Sloj iznad broda je mešovit i nastao je kobinovanjem eolskog i fluvijalnog nanosa. Vetar je donosio les, a reka povremenim o čestim plavljenjem mulj", kaže Korać.

Lociran je istočno od ušća stare Mlave u Dunav, 500 metara istočnije od ove lokacije pre mesec dana je pronađen i monoksil u istom koritu.

"Pre godinu dana na istom potezu pronađeno je i gvozdeno sidro, koje je nestalo isto veče kad ga je bager izbacio. U pitanju je veće rečno korito koje je svojevrememo ili bilo glavni tok Dunava ili veći rukavac Dunava", kaže Korać.

Kako objašnjava, sve je počelo kada je džinovski bager na površinskom kopu uglja Drmno tokom rada naišao na ostatke dasaka na već pomenutoj dubini.

"Bagerista je, imajući u vidu bogatu istoriju ovog područja, pravilno zaključio da se radi o ostacima iz minulih vremena i obavestio arheološku ekipu uposlenu na istraživanjima antičkog Viminacijuma, koja je posetila lokaciju pod svetlostima reflektora budući da se bližila ponoć", dodaje Korać.

Među dislociranim drvenim delovima uočeni su delovi krme i kormila tako da je smesta bilo jasno da se radi ostacima plovila, sačuvanog zahvljajući specifičnim anaerobnim uslovima i visokoj vlažnosti.

Već rano izjutra, nastavlja sturčnjak, su započeta iskopavanja u cilju da se što kraće bude na smetnji teškoj mašineriji kopa Drmno.

Ubrzo je potvrđeno da se radi o izuzetno dobro očuvanom rečnom brodu ravnog dna, sa ležištem za jarbol pomoćnog jedra.

Prema rečima Koraća, očuvani deo broda ima dužinu od 9.5 m, a može se pretpostaviti da je bio dugačak do 15 m, dok je širok maksimalnih 2.70 m.

Sam tip broda poseduje elemente koji se nisu bitno menjali tokom milenijuma, tako da nalaz nije moguće na taj način datovati.

Do sada nisu nađeni artefakti koji bi ukazali na pripadnost, poreklo ili datovanje broda, a deo je oštećen radom bagera, ali će, kako dodaje, brod u celini moći da se rekonstruiše.

"Pramac podseća na rimski rostrum što možda ukazuje da je u pitanju manji ratni brod. Na krmi je otkriven kvadratni usadnik za jedno krmeno veslo. Ravno dno broda ukazuje da je projektovan za dejstva u plitkim rečnim vodama. Brod zalazi u profil pod skoro pravim uglom i odlično je očuvan u delu koji je opstao", kaže direktor.

On dodaje da na dnu ima tragova reparacije i popravljanja pukotina koje su mogle nastati nekim ranijim nasukavanjem. Istiće da trenutno rade na pražnjenju unutrašnjosti korita gde su se možda očuvali delovi pokretnog inventara.

"Svakako će se sigurniji podaci o hronološkoj provenijenciji nalaza dobiti nakon uključivanja multidisciplinarne ekipe u rad. Geolozi će na osnovu slojeva utvrditi u kom periodu je na ovom prostoru postojala reka, dok će fizikohemičari putem analize radioaktivnog uglenjikovog izotopa C4 moći da utvrde u kom je periodu posečeno drveće upotrebljeno za gradnju broda", objašnjava.

Treba reći da je na Viminacijumu bila smeštena čuvena flota Clašis Flaviae, koja se pominje u, za nauku izuzetno važnom, spisu Notitia Dignitatum, osnosno Vojno-administrativnom registru rimske vojske.

"Bez obzira da li će analize pokazati a se radi o rimskom, vizantijskom ili srednjovekovnom brodu, ili pak o brodu iz mnogo ranijeg praistorijskog perioda, već sada je jasno da će ovo otkriće zauzeti posebno mesto u već izuzetnoj ponudi Arheološkog parka Viminacijum, kao jedinstveno otkriće na našim prostorima", zaključuje Korać.