1421 - Više od 100.000 ljudi udavilo se pošto je more u Holandiji probilo zaštitne nasipe.

1492 - Španski (tada Kastilja i Aragon) kraljevski par Fernando V i Izabela I saglasio se da finansira prvo putovanje u Ameriku, odnosno Indiju kako se tada mislilo, španskog moreplovca italijanskog porekla Kristifora Kolumba. Dodeljena su mu tri jedrenjaka, zvanje admirala okeana i vicekralja zemalja koje osvoji. Obećana mu je i desetina robe koju donese i vlasništvo osmine zemlje koju otkrije.

1790 - Umro je Bendžamin Frenklin, pisac, pronalazač, filozof, borac za nezavisnost SAD. Bio je štampar, knjižar, novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu. Osnovao je prvu javnu čitaonicu u Americi, filozofsko društvo Pensilvanije
i "Akademiju" koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Bio je član Kraljevskog društva u Londonu. S trećim predsednikom SAD Tomasom Džefersonom napisao je "Deklaraciju nezavisnosti". Učestvovao je u pisanju Ustava SAD, zalažući se za demokratsko društvo i ukidanje ropstva. Istraživao je fenomen elektriciteta,
dokazao postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, pronašao
gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje.

1814 - Rođen je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA.
Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je
oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao "Pančićeva omorika" (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889.
ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan (Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: "Flora Kraljevine Srbije", "Ptice Srbije", "Ribe Srbije".

1894 - Rođen je ruski državnik Nikita Sergejevič
Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964,
upamćen po raskidu sa staljinističkom verzijom socijalizma, ali i
po izuzetnoj revnosti u Ukrajini u vreme najtežih godina Staljinove
vlade. Od 1918. borio se u Crvenoj armiji tokom građanskog rata.
Član Centralnog komiteta KP postao je 1934. šef Moskovskog
komiteta 1935. prvi sekretar partije u Ukrajini 1938. član
Politbiroa 1939. Organizovao je partizanski otpor u Ukrajini i bio
član vojnih saveta nekoliko frontova u Drugom svetskom ratu. Posle
smrti Staljina 1953. postao je prvi sekretar CK. Potpisao je 1955.
Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani
odnosi sa Jugoslavijom. Na 20. kongresu podneo je referat "O kultu
ličnosti i njegovim posledicama". Plenum CK smenio ga je oktobra
1964. sa svih funkcija.

1916 - Rođena je cejlonska državnica Sirimavo
Bandaranaike, koja je u julu 1960. postala predsednik vlade Cejlona
(sadašnja Šri Lanka), prva žena u istoriji na tom položaju.

1919 - Umro je srpski pisac i publicista Svetozar
Chorović. Sa srpskim piscima Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem
pokrenuo u Mostaru list "Zora". Bio je među vodećim srpskim
nacionalistima koji su se borili protiv okupatorskog austrougarskog
režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu interniran je
i potom mobilisan. Otpušten je pošto je oboleo i ubrzo je umro. U
pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini.
Dela: romani "Stojan Mutikaša", "Majčina Sultanija", zbirke
pripovedaka "U časovima odmora", "Moji poznanici", "Brđani",
drame "Zulumćar", "On", "Adam-beg", "Ajša".

1924 - Rođen je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor
Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je
niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i
u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u
avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je
vrhunski sportista u mladosti - pre Drugog svetskog rata prvak
Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu
i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.

1929 - Rođen je Nikola Milošević, akademik, književnik,
filozof, kritičar, publicista. Izvesno vreme bio je i narodni
poslanik. Rođen je u Sarajevu, bio je profesor Teorije
književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1991. redovni
je član SANU. Predvodio je Zadužbinu "Miloš Crnjanski". Veoma
plodan autor, uvek društveno aktivan. Glavna dela: "Antropološki
eseji", "Roman Miloša Crnjanskog", "Negativan junak", "Ideologija,
psihologija i stvaralaštvo", "Andrić i Krleža kao antipodi",
"Zidanica na pesku","Šta Lukač duguje Ničeu", "Filozofija
strukturalizma", "Dostojevski kao mislilac", "Marksizam i
jezuitizam", "Psihologija znanja", "Antinomija marksističkih
ideologija" i "Pravoslavlje i demokratija". Dobitnik je nagrade
Beograda (Oktobarske) i nagrade "Isidora Sekulić" 1982. (koju je
odbio da primi).

1941 - U avionskom udesu nedaleko od Egipta poginuo je
srpski istoričar Vladimir Chorović, profesor Beogradskog
univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Austrougarske
okupacione vlasti osudile su ga na Banjalučkom veleizdajničkom
procesu na osam godina robije. Posle oslobođenja zemlje bio je
član Narodnog veća u Zagrebu i Privremenog narodnog predstavništva
u Beogradu. Dela: "Istorija Jugoslavije", "Uzajamne veze i uticaj
kod slovenskih zapisa", "Podela vlasti između Milutina i Dragutina",
"Spisi sv. Save", "Luka Vukalović", "Pohod Mahmut-paše Bušatlije
protiv Paštrovića", "Odnosi Austro-Ugarske i Srbije u XX veku",
"Odnosi Crne Gore sa Dubrovnikom od Karlovačkog do Požarevačkog
mira", "Ban Borić i njegovi potomci", "Historija Bosne", "Pokreti
i dela". Posthumno objavljeno: "Istorija Srba", "Skripta minora".

1941 - Opunomoćenici Vrhovne komande vlade Kraljevine
Jugoslavije, šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković i general
Radivoje Janković, potpisali su, u zgradi negdašnjeg
čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih
snaga Jugoslavije. Vojska je odvedena u zarobljeništvo (samo Srbi),
a zemlja podeljena. Formirane su zločinačka Nezavisna država
Hrvatska i Velika Albanija, a Nemačka, Italija, Mađarska i
Bugarska, podelile su ostatak teritorije. Jugoslovenska ratna flota
pripala je Italiji, izuzev jedne podmornice i dve motorne
torpiljerke koje su umakle i razarača "Zagreb" koji su uspeli da
potope poručnici bojnog broda Milan Spasić i Sergej Mašera u
Boki.

1944 - Britanska vlada je u Drugom svetskom ratu donela
odluku o ograničenju diplomatskih veza stranih predstavnika -
zabranjeno je odašiljanje i primanje šifrovanih poruka, a
diplomatska pošta je otvarana i cenzurisana. To se nije odnosilo
samo na predstavništva Sovjetskog Saveza, SAD i britanskih
dominiona, osim Irske. Potez bez presedana u međunarodnom pravu i
praksi povučen je radi očuvanja ratnih tajni, posebno otvaranja
drugog fronta u Evropi. Mere su ukinute posle uspešnog iskrcavanja
saveznika u Francuskoj u avgustu 1944.

1946 - Poslednji francuski vojnici napustili su Siriju,
do tada francusku mandatnu teritoriju, koja je stekla nezavisnost.

1961 - Uz obilatu podršku SAD, kubanski
kontrarevolucionari iskrcali su se u "Zaliv svinja" u nameri da
sruše vlast Fidela Kastra. Kubanske snage brzo su ih razbile, pa
je predsedniku SAD Džonu Kenediju ostalo samo da prizna poraz
i odgovornost svoje vlade. U trodnevnim borbama ubijeno je stotinak
i zarobljeno više od 1.000 napadača.

1969 - Aleksander Dubček podneo je ostavku na položaj
šefa Komunističke partije Čehoslovačke, na kojem ga je zamenio
Gustav Husak.

1971 - Egipat, Sirija i Libija potpisali su ugovor o
konfederaciji, ali je ta tvorevina ubrzo propala, poput drugih
sličnih arapskih asocijacija.

1975 - "Crveni Kmeri" su zauzeli glavni grad Kambodže
Pnom Pen i ubrzo otpočeli revolucionarni teror.

1977 - Žene su u Lihtenštajnu prvi put glasale.

1983 - Sa teritorije Indije uspešno je lansiran
veštački satelit. Prvi indijski satelit izbačen je sovjetskom
raketom u orbitu oko Zemlje sa kosmodroma Bajkonur
19. aprila 1975.

1989 - Poljski sindikat "Solidarnost" legalizovan je posle
sedmogodišnje zabrane.

1992 - Iz Pala je počelo emitovanje programa radio stanice
Republike Srpske - Studija S. Prethodno su Radio Sarajevo zaposele
muslimanske snage Alije Izetbegovića.

1993 - Umro je turski državnik Turgut Ozal, predsednik
Turske od 1989.

1997 - Umro je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik
Izraela od 1983. do 1993. Završio je prava u Kembridžu i vojnu
akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u
britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret
Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi šef vojne
obaveštajne službe. Potom je bio komandant južne armijske oblasti
i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od
1975. do 1978. izraelski ambasador u UN.

1999 - Održana je tradicionalna međunarodna maratonska
trka u Beogradu uprkos bombardovanju Srbije (SRJ) od strane NATO. U
glavnoj trci su uz domaće takmičare trčali i maratonci iz Rusije,
Grčke, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Republike Srpske, Nemačke i
SAD. U trci rekreativaca pod sloganom "Trči iz zadovoljstva, ne od
bombi" učestvovalo je oko 15.000 ljudi.

2002 - Bivši gerilski vođa Ksanana Gusmao proglašen je
pobednikom prvih predsedničkih izbora u Istočnom Timoru.

2003 - Umro je ruski filmski režiser Emil Lotjanu, autor
klasičnih dela ruskog filma kao što su "Cigani lete u nebo",
"Moja nežna, umiljata zver" i "Ana Pavlova", posvećen jednoj od
najvećih ruskih balerina. Za film "Cigani lete u nebo" nagrađen
je glavnom nagradom međunarodnog filmskog festivala u San
Sebastijanu.

2004 - Novi vođa palestinskog pokreta Hamas, Abdel Aziz el
Rantisi ubijen je u izraelskom helikopterskom napadu na njegovo vozilo. Rantisi je postao vođa pošto je mesec dana ranije, takođe u izraelskom helikopterskom napadu, ubijen osnivač i duhovni lider
tog terorističkog islamističkog pokreta šeik Ahmed Jasin.

2014 - Preminuo je Gabrijel Garsija Markes, kolumbijski
pisac, nobelovac. Omiljeni latinoamerički autor, dosezao je
milionske tiraže širom sveta. Dela: "Pukovniku nema ko da piše",
"Sto godina samoće", "Jesen patrijarha", "Ljubav u doba kolere",
"Hronika najavljene smrti", "O ljubavi i drugim demonima".