Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju letnje ili Duhovske zadušnice.
Zadušnice su dan posvećen najmilijima koji više nisu sa nama i na taj dan Srbi izlaze na groblja, pale sveće, a ako su grobovi daleko sveću u spomen na mrtve zapale u crkvi. Grobovi se na taj dan prelivaju vinom, počiste i urede, donese se cveće i zapale sveće u spomen na mrtve.
Crkva je propisala posebne dane - Zadušnice, i to četiri puta godišnje.
Zadušnice padaju uvek u subotu - Zimske zadušnice su pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, Mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.
Foto: Tanjug/Dušan Aničić
Na dan Zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha.
Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, treba da idu do najbližeg hrama, i da tu obave pomen za svoje upokojene.
Narodni običaji i verovanja
Takođe, običaji u istočnoj Srbiji zabranjuju da se danas radi bilo šta sa vunom i makaze za striženje su zatvorene da bi se zatvorile vučje čeljusti. Pošto je to dan kada se posebno obraća pažnja na delenje milostinje, obavezno se svakom prosijaku koga sretnemo, udeli milostinja i da deo hrane koju smo poneli sa sobom.
