Slični običaji, međutim, postojali su i pre nego što je 1. maj počeo da se obeležava kao praznik.
Prvi maj, Međunarodni praznik rada, najčešće nas asocira na uranak, ranojutarnji izlet u prirodu, uz obavezan doručak na travi, koji se neretko pretvara u celodnevno roštiljanje i druženje.
Koliko, međutim, sam uranak ima veze sa 1. majem? Da li je taj običaj nastao onda kada je i 1. maj počeo da se slavi?
Prema običaju, prvomajski uranak počinje tako što se 1. maja u zoru, pre izlaska sunca, a ponekada i čitav dan ranije, ode u prirodu i najčešće uz logorsku vatru, sa jelima iz kotlića ili uz roštilj, dan provodi u druženju s porodicom i prijateljima.
Slični običaji, međutim, postojali su i pre nego što je 1. maj počeo da se obeležava kao praznik.
Foto: Tanjug/Tara Radovanović
Uranak je, međutim, običaj koji je karakterističan i za jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Uskrs. Toga dana vernici ustaju rano kako bi prisustvovali jutarnjoj uskršnjoj liturgiji, nakon čega bi neki u prirodi doručkovali uz tradicionalno tucanje uskršnjim jajima.
Zbog toga se u protekilim godinama često moglo čuti da je, u vreme vladavine socijalizma, iz ideoloških razloga, jedan uranak zamenjen drugim.
Običaj ranog ustajanja i odlaska u prirodu se, takođe, vezuje i za još jedan verski praznik - Đurđevdan.
Naime, u srpskoj narodnoj kulturi, u znak sećanja na buđenje srpskog naroda u dva značajna istorijska događaja, Prvom i Drugom srpskom ustanku i 1804. i 1815. godine, uranak se vezivao za uspomenu na đurđevdanski sastanak hajduka.
Obeležavao se jutarnjim odlaskom školske dece sa učiteljima u prirodu, pevanjem rodoljubivih, hrišćanskih i tradicionalnih pesama, i igrom.
Bilo kako bilo, boravak i duženje u prirodi, makar i jedanput godišnje, lepa je tradicija koja okuplja porodicu i prijatelje.
Autor:
