Čkalja je otkrio kako se priprema prava domaća popara sa starim hlebom, mašću i belim sirom, ali jedan sastojak nikako nije dozvoljavao.
Popara je jedno od onih jela čiji miris mnoge istog trenutka vraća u detinjstvo, za sto za kojim se doručkovalo jednostavno, ali ukusno. Pravljena od bajatog hleba, vode i nekoliko osnovnih namirnica, decenijama je hranila generacije i bila nezaobilazan deo domaće kuhinje.
Nekada je važila za „sirotinjsko jelo“, jer je nastala u vreme kada se hrana nije bacala, a domaćice su od onoga što imaju morale da pripreme obrok za celu porodicu. Ipak, popara je mnogo više od načina da se iskoristi stari hleb. Kada se spremi kako treba, dobija se topao i zasitan doručak koji teško mogu da zamene savremena, komplikovana jela.
Postoji mnogo načina da se pripremi popara. Neko joj dodaje mleko ili kajmak, neko sir ubacuje direktno u šerpu, dok pojedini umesto masti koriste ulje. Međutim, glumac Miodrag Petrović Čkalja nije priznavao takve izmene.
Legendarni komičar otkrio je kako se priprema „prava popara“, koja je bila jedno od njegovih omiljenih jela. Njegov recept zabeležen je u „Kuvaru Praktične žene“ iz aprila 1982. godine, a kasnije ga je objavio Yugopapir.
Foto: Printscreen YouTube/Nixa Zizu
Za Čkaljinu poparu potrebni su:
bajat crni hleb
voda
so
svinjska mast
stari beli sir
„Nikako zejtin! To već nije popara“
Čkalja je insistirao na tradicionalnoj pripremi i nije ostavljao mnogo prostora za improvizaciju. Posebno je naglašavao da se umesto svinjske masti ne sme koristiti ulje, kao i da uz poparu ne idu strani sirevi, već isključivo stari beli sir.
– Poparu nije, kao što se misli, tako jednostavno napraviti. Dobra popara, prava popara, popara „a la Čkalja“ pravi se ovako:
Uzme se bajat crni hleb (ali nikako sa kimom) i isecka se vrlo sitno.
Dok vi seckate, na drugoj strani vri voda.
Kad provri posolite (od toga koliko će gostiju da proba poparu, zavisi koliko ćete vode i soli da stavite) pa stavite svinjsku mast.
Nikako zejtin! To već nije popara.
Kad se mast istopi stavi se hleb i meša se sve dok popara vri.
Onda se izmakne, malo se popričeka, a za to vreme se iseče stari sir.
Ne dolaze u obzir nikakvi ementaleri i gorgonzole, nego običan stari, beli sir.
I, onda, svakom gostu tanjir popare, a sa strane kriška sira. Pa se to tako jede: popara-sir, popara-sir, popara-sir... – objasnio je Čkalja.
Autor: D.B.
