Hiljadu evra nije dovoljno za stan. Nije dovoljno za pokretanje biznisa. Ali nije ni zanemarljiv iznos, i pitanje šta s njim raditi nema jedan tačan odgovor. U Srbiji postoji nekoliko opcija koje su dostupne prosečnom čoveku, a svaka nosi drugačije uslove, drugačiji rizik i drugačije poreske obaveze.
Ovaj tekst ne preporučuje ni jednu od njih. On objašnjava šta svaka znači u srpskom kontekstu.
Oročena štednja u banci
Najpoznatija opcija. Novac položite u banku na određeni rok, obično od tri meseca do dve godine, i dobijate kamatu. Depoziti u evrima do 50.000 evra osigurani su od strane Agencije za osiguranje depozita, što znači da su zaštićeni i ako banka propadne.
Kamatne stope na oročene devizne depozite u srpskim bankama kretale su se između 2 i 4 odsto godišnje u 2024. godini, zavisno od banke i roka. Na 1.000 evra to je 20 do 40 evra godišnje pre oporezivanja. Kamata na štednju u Srbiji oporezuje se po stopi od 15 odsto.
Ova opcija ne nosi rizik gubitka glavnice unutar osiguranog iznosa, ali prinos retko nadmašuje inflaciju dugoročno.
Kupovina zlata
Fizičko zlato u obliku poluga ili kovanica kupuje se kod ovlašćenih dilera i zlatara. Cena zlata se određuje na svetskom tržištu i menja se svaki dan.
Zlato nema prinos u obliku kamate ili dividende. Zarađujete samo ako ga prodate po višoj ceni nego što ste ga kupili, i na tu razliku plaćate porez na kapitalnu dobit od 15 odsto. Čuvanje fizičkog zlata nosi i praktičan problem: treba ga negde držati.
Postoji i digitalno zlato koje nude neke platforme, ali tu ulazite u drugačiji pravni i poreski okvir koji nije uvek jasan.
ETF fondovi
ETF fondovi su košarice hartija od vrednosti koje se trguju na berzi kao da su jedna akcija. Globalni indeksni ETF fondovi prate tržišni indeks poput S&P 500 ili MSCI World i daju vam izloženost stotinama kompanija odjednom, bez da birate pojedinačne akcije.
Srbi ih kupuju uglavnom kroz strane brokere poput Interactive Brokers ili Trading 212, jer domaće tržište nema razvijenu ponudu ETF-ova. Prinos nije zagarantovan i vrednost može da padne, ali istorijski gledano globalni indeksni fondovi su dugoročno rasli.
U Srbiji, prihod od prodaje ETF-a koji je viši od nabavne cene tretira se kao kapitalna dobit i oporezuje se po stopi od 15 odsto. Ovu obavezu treba prijaviti Poreskoj upravi. Kako tačno, koji obrazac i u kom roku, objašnjeno je na sajtu genge.rs koji pokriva upravo tu vrstu pitanja prilagođenu srpskom zakonodavstvu.
Kriptovalute
Srbija je 2021. godine donela Zakon o digitalnoj imovini, jedan od prvih takvih zakona u regionu. Kripto imovina je legalna, a prihodi od njene prodaje su oporezivi.
Ko proda kriptovalutu po višoj ceni nego što je kupio, ostvario je kapitalnu dobit koja podleže porezu. Ko primi kripto kao plaćanje za usluge, to se tretira kao prihod. Detalji zavise od vrste transakcije i iznosa.
Volatilnost je visoka. Bitcoin je u 2022. izgubio oko 65 odsto vrednosti, a u 2023. se delimično oporavio. Na 1.000 evra to su oscilacije koje mogu biti i dobitak i gubitak od nekoliko stotina evra u roku od mesec dana.
Domaće akcije na Beogradskoj berzi
Beogradska berza postoji i na njoj se trguje akcijama srpskih kompanija. Pristup je moguć kroz domaće brokerske kuće. Tržišna kapitalizacija je mala u poređenju sa zapadnoevropskim berzama, a obim trgovanja je skroman, što znači da neke akcije teže ide kupiti ili prodati po željenom momentu.
Dividende koje srpske kompanije isplaćuju akcionarima oporezuju se po stopi od 15 odsto. Kapitalna dobit od prodaje akcija isto tako.
Šta je zajedničko svim opcijama
Svaka od ovih opcija ima poreski tretman u Srbiji koji nije uvek intuitivan, i svaka nosi rizik koji se razlikuje po vrsti i veličini. Oročena štednja čuva glavnicu ali gubi na inflaciji. Zlato i kripto mogu da porastu ili padnu. ETF fondovi zavise od kretanja globalnih tržišta. Domaće akcije zavise od poslovanja konkretnih kompanija.
Pre nego što se odlučite za bilo šta, korisno je razumeti kako svaka opcija funkcioniše u srpskom zakonodavnom okviru, šta tačno znači prijaviti prihod i kada to treba da se uradi. Te informacije na srpskom jeziku, prilagođene lokalnoj regulativi, dostupne su na finansijskom portalu genge.rs.
Autor: D.B.
