Glečeri na Alpima tope se ubrzanim tempom i za nekoliko decenija bi mogli potpuno da nestanu, pokazalo je najnovije istraživanje italijanske ekološke organizacije Legambijente.
Od 2000. godine, površina glečera se smanjila za 39 odsto čemu je doprinelo, navodi se, globalno zagrevanje.
Organizacija Legambijente svakog leta istražuje najvažnije glečere u Alpima, a kako je ukazala Vanda Bonardo iz organizacije staze koje su nekada prelazile preko leda sada se delom nalaze na siparu, a na drugim mestima voda teče preko područja koja su ne tako davno bila potpuno smrznuta, a pojavile su se i duboke pukotine, što neke ture čini izuzetno opasnim.
Tvrde i da je moguće da će svi alpski glečeri ispod 3.500 metara da nestanu do 2050. godine.
Glečer Forni u blizini Bormija u Lombardiji pokazuje koliko brzo pejzaž može da se promeniti, a glaciolog Klaudio Smiralja, koji ga posmatra već 65 godina kaže da je ono što je doživeo ovog leta nešto što nikada pre nije video u celoj svojoj karijeri - glečer se raspao na nekoliko delova, piše Kronen cajtung.
Foto: Pixabay.com
Njegova površina na mnogim mjestima izgleda sivo i crno, a istovremeno glečer gubi led.
Svetska služba za praćenje glečera tvrdi da od 2000. godine godišnje nestaje u proseku 273 milijarde tona leda, a da je do 2025. godine ta brojka već dostigla 408 milijardi tona.
Proces bi mogao da bude posebno brz u Alpama.
Izuzetna toplina u planinama igra značajnu ulogu u tome - leti je nivo smrzavanja često bio između 4.000 i 5.000 metara, što znači da čak i na visinama gde se obično zadržava sneg, sada može da bude pretoplo duži period.
Kako se navodi to je dvostruko problematično za glečere jer snežni pokrivač obično deluje kao zaštitni sloj i sprečava sunce da direktno zagreje led, ali, kada se ovaj sneg otopi, led ostaje nezaštićen.
Autor: Pink.rs
