Strahinja S. (10) stradao je u jezeru Vranjaš, kod sela Manđelos, u četvrtak oko 15 sati, kada se u igri okliznuo i upao u vodu duboku oko pet metara. S njim je bio samo školski drug, koji je otrčao po pomoć, ali mališanu nije bilo spasa. Njegovo telo ronioci Žandarmerije izvukli su istog dana oko 18 sati, a sahranjen je u petak.

Očevidac Jovan Jović ispričao sve detalje tragičnog događaja koji je celo selo Manđelos zavio u crno.

– Radio sam tu nešto kod vikendice s motornom testerom i odjednom sam čuo vrisak, ali mi nije bilo najjasnije odakle dolazi. Ubrzo zatim do mene je dotrčao dečak i rekao mi da mu je drug upao u vodu. Pozvao sam još nekoliko pecaroša i odjurili smo tamo. Jednog smo vezali sajlama i spustili ga u vodu jer smo čak mislili da vidimo dečaka u vodi, ali on nije mogao da ga pronađe. Bilo je prekasno. Ubrzo su stigli i ronioci Žandarmerije koji su jadno dete izvukli za tri sata – priča Jović dok pokazuje mesto na kojem se mališan okliznuo.

Celo selo u suzama

Rođaci dečaka kažu da je na jezero došao s drugom da se igra, a ujedno i da se fotografiše za društvenu mrežu Tik-tok, pa se zbog toga i toliko približio vodi.

– Evo, ovde je ostala njihova kantica i kanapčić, koji su, izgleda, ubacivali u vodu. Kada je majka stigla na jezero, pala je u nesvest od bola. Svi smo plakali s njom – navodi naš sagovornik.

U kući dečaka koji je bio sa Strahinjom na jezeru zavladala je ista tuga i očaj, kao i u domu stradalog mališana.

– Moj sin mu je bio najbolji drug. Po ceo dan su bili zajedno i evo sad su prvi put na najgori način razdvojeni. Sinu je veoma loše, ne možemo da se sastavimo od bola. Ne pitajte nas ništa – rekla nam je kroz suze majka Strahinjinog druga.

Beli sanduk

Celo selo Manđelos okupilo se u petak u 14 sati na lokalnom groblju da isprati malog anđela, a među njima je bilo i dosta dečakovih drugara i drugarica.

– Naš dobri mali Strahinja tragično je okončao svoj mladi, čestiti i tek započeti život. Po životnoj nepravdi, koja nas boli, sejač smrti koji žanje tamo gde nije sejao odveo je naše dete u nebeske visine, gde ne treba. Koju reč ja sada da uputim njegovim roditeljima? Kako ovo da opravdam? Bio je tako veseo i razdragan. Sada je u nebeskim visinama dobio novi zadatak, da bude anđeo-čuvar nekom detetu, kome će trebati pomoć. Ovo je bio njegov poslednji čas u školi, poslednja igra, njegova stavljena tačka na sve domaće zadatke. Koliko je to dete bilo puno života, gledao sam svaki dan kada sam ga sretao ispred crkve i uvek pomišljao: “Pred njim je blistava budućnost” – govorio je sveštenik dok su svi prisutni jecali, a suze su prekrivale i sva dečja lica.

Očajni roditelji nemi od bola sve vreme su gledali u beli sanduk, a kada je spušten u raku, majku su izdale noge i grobljem su se prolamali njeni jauci.

– Pustite me, ne mogu više da živim – zavapila je ona, dok su rođaci pokušavali da je podignu sa zemlje.

“Bio je neustrašiv”

Sveštenik je na sahrani tužnom skupu opisao koliko je dobro poznavao nesrećno dete i jedva je suzdržavao suze.

– Bio je neustrašiv kao vitez, kako mu i samo ime kaže. Takav je i probao to što jeste, ali se, nažalost, tragično završilo jer je mislio “Mogu ja to”. Večno će živeti u našim srcima iako će ga prekriti crna zemlja. Njegovi drugari kad god šutnu loptu reći će: “Šutnuo sam kao Strahinja, bio sam brz kao Strahinja, učinio sam to kao Strahinja”. Njegove klupa i stolica u školi ostadoše prazni, ali on sada započinje neki novi put koji je ovde prekinut. Draga deco, čuvajte ga od zaborava i uvek mu nađite mesto u igri. Ja sam te, dragi dečače, krstio kada si imao dve godine. Sada se moli za nas da ostanemo jaki u ovom crnilu koje se nadvilo nad našom ravnicom manđeloškom – rekao je pop na ivici da zaplače.