U saobraćaju se u protekla četiri dana u našoj zemlji dogodilo sedam teških nesreća u kojima je četvoro ljudi izgubilo živote - u automobilima, na motociklima... Ovakav crni bilans stradalih u saobraćaju gotovo svake godine najveći je baš u julu.
U najtoplijem letnjem mesecu veći je broj saobraćajnih udesa u kojima učestvuju sva vozila, bilo da su teretna ili putnička, a postoji nekoliko glavnih razloga zbog kojih se to svake godine dešava.
- Na putevima u našoj zemlji tokom leta saobraća veliki broj vozila. Dosta ljudi dolazi iz inostranstva, idu na odmore, dosta se putuje, pa zbog velike koncentracije vozača, odnosno gužve, dolazi do smanjenja pažnje tokom vožnje - objašnjava dr Vladimir Jevtić, predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista i dodaje da on kao prvi faktor za veliki broj nesreća izdvaja gužve na putevima:
"Koncentracija, odnosno prisustvo vozačevih misli u vožnji, ono je na šta želim da skrenem pažnju. To je ono što je, posebno nakon korone, izražen faktor rizika. Nije više ni brzina ni alkohol koliko odsustvo pažnje vozača."
Statistika pokazuje da je jul kritičan mesec na srpskim putevima, tvrdi on, i dodaje:
- U ovim mesecima svaki treći bolnički krevet zauzima osoba povređena kao učesnik u saobraćaju - napominje on i nastavlja:
"Jul jeste mesec u kom najveći broj vozača strada. To takođe važi i za motocikliste, jer je, pre svega, u julu najlepše vreme za za vožnju, i u avgustu. To su meseci koji su prirodno podređeni vožnji motocikla".
On ističe da je i povećan broj dvotočkaša još jedan od faktora rizika.
- Čim je povećan broj motocikala u saobraćaju i rizik je povećan - kaže on.
"I zaboravljanje žmigavca može biti fatalno"
Pad koncentracije ima velike veze i sa nesrećama u kojima stradaju motociklisti.
Foto: Pink.rs
- U šest od 10 nezgoda se dogodi da vozač automobila ne primeti pravovremeno motociklistu. Gužva je na putevima, ljudi su odsutni zbog gužvi, toplote. Ulaze u tzv. auto pilot modove. Jednostavno, nije im važno bezbedno upravljanje nego da stignu na vreme gde su se uputili i faktički zanemare bezbednost, pa i prisustvo motocikliste - priča i navodi primer nedavanja žmigavca kao greške koja može dovesti do ozbiljnih posledica:
"U toj gužvi najčešće dođe do skretanje u ulicu bez žmigavca, a to je dovoljno da nastane problem."
Slično je, objašnjava, i na tranzitnim putevima.
- Ljudi tu duže putuju, umorni su i koncentracija tu takođe jednostavno mora pasti - tvrdi.
Dehidriranost, agresija, bes - rizik raste
Na dehidriranost takođe skreće pažnju i navodi rezultate jednog istraživanja kao dokaz da ona u saobraćaju predstavlja ozbiljan problem.
- Dehidriranost je takođe ono što dovodi do problema, jer kada do toga dođe, usled vrućine, pa još ako nema klime u automobilu, ona kod vozača izaziva isto stanje kao da ima jedan promil alkohola u krvi. Tada su rekacije slične kao kada je pijan, pa samim tim nema ni mogućnost da odreaguje kako treba - navodi Jevtić.
Gužve i visoke temperature za saobraćaj su rizik, zbog njih, između ostalog, dolazi i do većeg broja sukoba među vozačima tokom vožnje, što opet znači manji fokus na vožnju, a tada je rizik od izazivanja opasnosti na putu, tvrdi, veći i do 15 odsto.
- Beleži se i pojačana agresija u ovom periodu, a gužva i vrućina dovode do toga. Onda dođe do konflikta između vozača. U trenutku kada se u vožnji iznervirate, nivo kortizola i adrenalina izrazito skače u organizmu i u narednih kilometar, dva, pet rizik da učestvujete u nezgodi ili opasnoj situaciji je 15 puta veći. Prosto, vozač je nervozan, vidi samo problem, ne fokusira se na vožnju - objasnio je sagovornik.
Sa druge strane, kod moticoklista vrućina donosi druge probleme.
- Njima bude previše vruće pa prave kompromis sa zaštitnom opremom. Onda obuku šorc, obuju papuče i tako sednu na motor. Ne stave zaštitnu kacigu da im ne bi bilo toliko toplo, nego stave one poluzaštitne koje nisu ni homologovane, pa im prilikom nezgode više i štete nego što pomognu. Tada u slučaju pada dolazi do jako, jako teških posledica - reči su doktora Jevtića.
Može se desiti svakome
Statistika je ona koja nam govori da od nezgoda u saobraćaju nema pošteđenih i opominje nas da bi trebalo da se osvestimo, dok ne bude kasno.
- Sve su to stvari o kojima se razmišlja tek kad se dese, a u Srbiji svi misle "neće to meni da se desi, to se dešava nekom drugom". A statistika je surova i kaže da je to vrlo moguće da se desi svakome od nas - upozorava on i dodaje da je zato jedini spas prevencija:
"Prevencija je najvažnija. Na vreme poštujte pravila, to je dovoljno u saobraćaju i neće biti problema."
