Umro je 29. oktobra 2002. godine. Njegova smrt je izazvala pravu buru u javnosti. I dok jedni tvrde da je umro nesrećnim slučajem, drugi tvrde da je ubijen.

Falsifikator?

Nebojša Tubić Žabac rekao je jednom prilikom da je Tapi bio odličan falsifikator i da kad on falsifikuje novčanicu niko ne može da provali.

"Jednom mi je rekao da 'radi' neku sliku, nekog Modiljanija, i kaže mi: 'Nije puno, ima da ode u Japanu za 7 miliona'. Bio je povezan sa nekom teškom organizacijom. Kad god je trebalo da se čuje sa njima, on se izgubi"

Dragan Malešević Tapi je počeo od malih nogu da se snalazi za život. Otac mu je bio novinar i donosio je kući novine i stripove direktno iz štamparije, tako da je Tapi imao stripove 10-15 dana pre nego što izaðu na kioscima. Iznajmljivao je vršnjacima stripove, naplaćivao je čitanje 2 dinara.

Kako kaže, odrastao je na ulici i dobro upoznao srpski mentalitet. Roditelji se nisu mnogo bavili njim, čak nisu znali u koju gimnaziju ide. Ipak, završio je fakultet, mnogo putovao i naučio nekoliko svetskih jezika.

Obožavao oružje

Stanovao je u Hilandarskoj kod Radio Beograda, ulici gde su bile i dve oficirske zgrade, vojske i Udbe. Preko puta njegove zgrade bio je jedan general i on je tu imao strug pomoću koga je Tapi popravljao oružje, radio restauraciju... Tapi je tako često kod sebe imao oružje, čak i neko eksperimentalno i zavoleo ga je. Kako kaže, od rane mladosti je voleo oružje i počeo da ide naoružan.

Tapi je išao još u osnovnu školu kada je popravio valter oficirski pištolj (koje su naši vojnici oduzimali Nemcima u ratu i bili ponosni na to). Izbacili su ga iz škole kada ga je doneo i pucao u vazduh na odmoru. Oduzeli su mu pištolj koji je voleo. Došao je kasnije ispod direktorovog prozora i vikao. “... ti materina, nisi ga zarobio u ratu nego na velikom odmoru!”

Iako je kao mlad obožavao oružje, imao je veoma preciznu ruku, kasnije je shvatio da je oružje loše i da emituje negativnu energiju. Pre rata devedesetih, imao je mnogo raznog oružja, ali je tada sve poklonio prijateljima. Baš devedesetih kada su svi otvoreno nosili pištolje i pokazivali ga, Tapi to nije želeo da radi.

Istinski verovao u reinkarnaciju

Verovao je da kako radiš u ovom životu, tako će ti se vratiti u sledećem i smatrao da je osnova dobrih međuljudskih odnosa tolerancija i da jedino tako različite osobe mogu zajedno dobro funkcionisati. Radio je puno u Južnoj Americi, na Karibima...

Tamo je navodno upoznao jednog šamana koji mu je rekao da trenutno živi 6. život. U 4 ranija života je bio ratnik i otuda njegova ljubav prema oružju, a u jednom prethodnom je bio slikar Jan Van Ajk. Tapi je zaista verovao u reinkarnaciju. Tako je objašnjavao svoja interesovanja i talente.

Slikar i mason

Setio se vremena kada je bio na ekskurziji u Firenci, gledao je remek-dela i shvatio da jednostavno zna šta je raðeno kojom tehnikom, koja četkica mu je potrebna za nešto i odmah je ukapirao da bi mogao da naslika isto tako, pa je i počeo to da radi i išlo mu je od ruke.

Tapi kaže da je talenat dar, ali da se slikanje može naučiti i da on gotovo svakog može obučiti da pristojno slika i da od toga živi jer je to pre svega zanat. Mogao je da nacrta sve što vidi i zato je ostao poznat kao naš odličan slikar i najbolji falsifikator. Pričalo se da ga je služba angažovala da falsifikuje dokumenta i u tome je bio najbolji.

Slikarstvo je bila njegova ljubav, kao i mehanika, patentirao je 5 mašina. To mu je išlo od ruke, ali i sticanje novca, za to se već školovao, završio je ekonomiju. Njegove slike su bile veoma skupe. Bio je veoma cenjen u svetu i njegove slike su krasile kabinete predsednika mnogih moćnih zemalja. Voleo je da uživa u životu, mnogo je putovao, leteo uvek prvom klasom i odsedao u najskupljim hotelima. Ipak, u Srbiji nije voleo da se razmeće. Imao je automobil rols rojs, ali dugo ga je držao u garaži jer ga je bilo sramota da to vozi kad većina naroda grca u siromaštvu.

Krajem oktobra 2002. umro je pod sumnjivim okolnostima posle hapšenja u okviru policijske akcije "Splav", koja se u oktobru 2002. odvijala, a čiji je cilj bilo pronalaženje ubica generala Boška Buhe.

Kako je dobio nadimak Tapi

Još kao tinejdžer bio je tapkaroš zbog čega je dobio doživotni nadimak. Tapi se od rane mladosti družio sa žestokim momcima sa kojima je lutao po inostranstvu, poput Giške i Arkana, sa kojim je držao svojevremeno "Amadeus", a važio je i za jednog od najboljih jugoslovenskih falsifikatora koji je pravio savršene pasoše itd. zbog čega ga je navodno svojevremeno vrbovala služba.

Krajem devedesetih je morao da se krije. Tada, u martu '99. za vreme bombardovanja je poručio svom prijatelju da se skloni iz Beograda jer je saznao da se na spisku za odstrel pored njih dvojice nalaze još između ostalih Vuk Drašković i Slavko Ćuruvija. Ovo se ispostavilo kao tačno jer je Ćuruvija ubrzo ubijen, a Drašković je preživeo atentat.

Umro je kao mason najvišeg, 33. stepena i kao Grandkomander Vrhovnog saveta Srbije drevnog i prihvaćenog Škotskog reda. Nakon njegove smrti, Velika nacionalna loža Srbije formirala je novu ložu pod imenom Dragan Malešević Tapi.