Poznato je da mu se svaki trag izgubio posle batina dobijenih od pripadnika paravojne formacije "tigrovi" Željka Ražnatovića Arkana, kome se inače Džamba bio zamerio.

Iso Lero je bio "žestok momak" i neprikosnoveni "kralj Dorćola". Važio je za beogradsku VIP facu, družio se sa poznatim glumcima i pevačima. Pisao je pesme, mnoge od njih je otpevao njegov brat od tetke, čuveni folk pevač Džej Ramadanovski. Džamba je bio autor Džejovih hitova "Teško je živeti", "Žuta ruža" i "Uspeo sam u životu".

Iso Lero je rođen 10. juna 1953. godine u romskoj porodici. Odrastao je u Dobračinoj ulici na Dorćolu u istom dvorištu sa Džejom.

Od "malih nogu" se bavio džeparenjem i šibicarenjem. Prvi put je "pao" 1976. godine zbog otimanja tašni i tuče na Beogradskoj autobuskoj stanici.

U zatvoru, budući da je naučio Krivični zakonik, davao je pravne savete drugim zatvorenicima. Ima onih koji i danas tvrde da nijedna žalba koju je on napisao nije skroz osporena i da je makar delimično usvojena.

Čuvari su ga tukli zbog njegove buntovne prirode, a on sam bio je nasilan prema silovateljima i homoseksualcima, dok je gajio simpatije prema optuženima za privredni kriminal.

Oni koji su ga poznavali tvrde da se nikog nije plašio.

Poput većine kriminalaca tog vremena, Lero je takođe "karijeru" gradio u inostranstvu i to u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, ali ne i u Jugoslaviji. Beogradskim podzemljem pričalo se da je bio u sukobu sa Đorđem Božovićem Giškom, ali su se kasnije sprijateljili kad su se zajedno našli u zatvoru u Italiji. Džamba je, inače, bio blizak sa Aleksandrom Kneževićem Kneletom, Giškinim prijateljem sa Voždovca.

Bio je vrhunski bokser i to majstorstvo pokazao je boksujući za Crvenu zvezdu i Radnički. Džamba je na ulicama Beograda važio za veoma korektnog momka neslućene hrabrosti i snage, ali i lepih manira. Ušao u "legendu" i po mnogim ranjavanjima i ožiljcima. Pričalo se da je išao golim rukama na noževe i pištolje i na fizički mnogo jače protivnike. Bio je visok 170 cm, težak oko 70 kg, ali je pesnicom udarao kao čekićem i bio je brz kao mamba. Udarcem je "izuvao je iz cipela". Tako se o njemu pričalo...

Držao je lokale po Dorćolu. Svojevremeno je držao detektivsku agenciju "Karmen", a bio je angažovan i za razbijanje štrajkova u nekoliko beogradskih firmi.

Na njegovu teritorijiu počeli su da upadaju Arkan i Jusuf Jusa Bulić. Sukob Džambe i Arkana potiče još od služenja kazne u "Zabeli", kada ga je Džamba pretukao i ostavio mu ožiljak na licu. Beogradskim podzemljem pričalo se da je u martu 1992. godine Iso Lero u kafani "Zona Zamfirova" pucao u Ražnatovićevu fotografiju. Arkan se potom čuo sa Lerom i rekao mu da ne želi svađu i da on zadrži Dorćol, a da je Dedinje je njegovo.

Kobnog 23. septembra 1992. godine Iso je došao u kockarnicu na šestom spratu Beograđanke koju je tada obezbeđivala agencija "Delije", a čiji je vlasnik bio Arkan. Već na izlazu iz lifta Džamba se, navodno, sukobio sa obezbeđenjem. Nije hteo da plati ulaznicu, a posle kraće prepirke pljunuo je Arkanovu sliku. Kao po komandi, momci iz obezbeđenja pretukli su Isa Lera. Snežana Lero, Isina supruga, tužila je kasnije sudu četvoricu Arkanovih ljudi koji su, kako je tvrdila, pretukli i u nepoznatom pravcu odvezli njenog Džambu.

Još uvek se prepričava da je gomila Arkanovih ljudi, među kojima su bili Vuksan, Šuca i Gojak, pretukla na smrt Džambu rukama, nogama i kundacima pušaka, strpali ga u gepek i odvezli u Erdut, gde su ga uzidali u temelj benzinske pumpe. To je, naravno, i dalje samo priča...

Vukašin Vule Gojak, šef obezbeđenja u Beograđanci, koji je po sopstvenom priznanju prvi udario pripitog Lera, objašnjavao je kasnije da "Arkanovci" nemaju ništa sa Džambinim nestankom:

"Udario sam ga nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposobio, pa on je pre toga uperio nekakav pištolj u čelo mog kolege. Pošto smo ga smirili, ubacili smo ga u lift i izbacili na ulicu", pričao je Gojak tvrdeći da ne zna šta se desilo s Džambom posle incidenta.

Autor: