Tog 24. aprila oko osam časova austrijski penzioner Božidar krenuo je u krvavi pir i hicima iz pištolja likvidirao svog sina Miroslava, suprugu Radu i šuraka Pavla, a snaju Goricu ranio. Potom je u dvorištu crkve pucao sebi u glavu. Do stravičnih ubistava je došlo zbog svađe oko imanja sa sinom i njegovom ženom.

Prvo je ubio sina, ranio snaju, a potom krenuo da traži svoju ženu, koja je kada je videla kako sin pada kao pokošen, pobegla glavom bez obzira kod komšinice.

Božidar je tražeći suprugu upao kod komšinice u kuću i pokušao nasilno da uđe. Komšinica ga je molila da se smiri i da ne pravi "belaj", ali Božidar je uleteo unutra i usmrtio suprugu na komšinicinom krevetu. Nakon toga je izašao i saopštio komšinici kako nju neće da dira, jer ona ništa nije kriva, i otišao dalje na biciklu da seje smrt.

Nakon što je ubio najbliže članove svoje porodice Božidar je krenuo 100 metara dalje do kuće svog šuraka, i ubio ga ispred kuće.

Sa oružjem u rukama, na ulici je sreo svog brata od ujaka Radeta i rekao mu: "Sve sam ih pobio, ali kurva mi je utekla. Idem da se ubijem" i krenuo ka dvorištu crkve. Nekoliko trenutaka kasnije začuo se poslednji hitac koji je ispalio sebi u glavu.

U tom trenutku je Rade pomislio da će brat pucati i na njega.

- Mislio sam da će ubiti i mene, ali on je rekao da ide da ubije sebe... Čuo sam kada je pištolj u crkvi opalio - rekao je Rade.

Ubistvo se dogodilo dakle, u tri kuće: u porodičnoj kući Dakića, kod komšinice i u kući šuraka Pavla Živkovića.

Nakon krvavog pira, otišao je u portu crkve i presudio sebi.

Godinu dana kasnije - ispovest njegove snahe

Muž i ja smo se vraćali iz štale kad smo naišli na svekra. Moj Miroslav mu je rekao: "Tata, što si nam isekao kabl od antene? Šta da ti radim, da li da te prijavim?" Božidar je otišao dalje, ali se sakrio iza česme. Sačekao je da moj muž izađe iz kotlarnice i pucao mu u grudi. Onda mu je prišao i ispalio mu metak u glavu - pričala je Gorica Dačić (56), godinu dana nakon što je preživela krvavi pir svog svekra u selu Barič kod Golupca.

Gorica je tada bila teško ranjena, ali je uspela da se spase.

- Kad je ubio Miroslava, počeo je da juri mene! Toliko sam bežala da nisam osetila da me je metak pogodio u grudi. Pala sam i pomislila da će me upucati u potiljak, ali sam se uspravila i nastavila da bežim. Drugi metak me je pogodio u lopaticu, a treći mi je završio u bradi. Nisam prestajala da trčim... Nekako sam stigla do kuće mog oca, koji me je stavio u kola i odvezao u bolnicu - priča Gorica.

Tek u bolnici je saznala da su joj svekrva i brat ubijeni, a potom i sahranjeni.