Silovatelji nakon odsluženih zatvorskih kazni moraju da budu pod rigoroznim nadzorom državnih institucija, saglasni su stručnjaci, ali i javnost u našoj zemlji.

Iako Srbija ima najveće kazne u Evropi za krivično delo silovanje, pored toga, prema rečima stručnjaka, treba da se uvede javni registar silovatelja, a jedan od predloga za nadzor je i hemijska kastracija.

Veliku buru u javnosti izazvao je izlazak višestrukog povratnika silovatelja Igora Miloševića iz zatvora. Milošević koji je sada slobodan čovek koji bez dokumenata i smeštaja luta Beogradom, a građani ga prate u stopu i na društvenim mrežama objavljuju njegove fotografije, upozoravajući žene. Inače, Igor je od 14 godine pa do danas proveo gotovo 30 godina iza rešetaka zbog više silovanja. Uplašeni građani i javnost od 20. septembra kada je Milošević pušten na slobodu apeluju da se on nekako kontroliše, a to je izazvalo i polemiku o nadzoru silovatelja po odsluženju kazne.

Opasni za društvo

Advokat Nebojša Milosavljević kaže da je naša kaznena politika među najoštrijima u Evropi.

- Zatvorske kazne za krivično delo silovanje u Srbiji su najveće u Evropi i njih ne treba menjati, ali bi se mogle napraviti neke korekcije. Nekoliko puta je pokretana i incijativa kako bi se mogli nadzirati takvi osuđenici nakon zatvorske kazne, a jedan od predloga je i hemijska kastracija. Trebalo bi da se to prihvati i uvede - kaže advokat i dodaje da su to standardi pojednih evropskih zemalja.

Naš sagovornik rekao je da bi pored hemijske kastracije mogao i da se napravi javni registar silovatelja.

- Smatram da je jedna od bitnih stvari evidencija silovatelja. Javnost treba da zna ko su osobe koje su počinile silovanje. Mora da se zna od koga građanima vreba opasnost, jer su ti ljudi izuzetno opasni i nepredvidivi - kaže Milosavljević.

Advokat je objasnio i da su ljudi poput Miloševića "opasni za društvo". - U svojoj karijeri branio sam niz takvih ljudi i mogu da kažem da su oni svi poremećene ličnosti, kojima zatvorske kazne ne pomažu da se poprave. One ih samo privremeno sklone iz društva, kako u tom periodu ne bi mogli činiti ta dela, ali se radi o ljudima sa kojima će biti problema do kraja života - objašnjava Milosavljević i dodaje:

- Jedino što eventualno može da ih spreči da ponove krivično delo, jeste da ih država drži konstatno na oku. Velika većina njih jesu recidivisti i nema kazne koja bi mogla da ih izleči.

Posebne mere

Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je da će inicirati izmene važećih zakonskih propisa kojima bi se definisale posebne mere prema osuđenicima za krivična dela protiv polne slobode nakon isteka kazne.

- Smatram da treba izmeniti postojeće propise kako bi se na izvršioce krivičnih dela protiv polne slobode i u slučajevima kada su u pitanju punoletne žrtve, primenile posebne mere kao što su obavezno javljanje policiji i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, obavezna prijava promene prebivališta, boravišta ili radnog mesta, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta ili ustanova, kao i obavezna prijava namere da putuju u inostranstvo - naveo je Pašalić i dodao:

- Izmene postojećih propisa su neophodne jer se Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, poznat kao Marijin zakon, usvojen 2013. godine primenjuje samo u slučaju kada su žrtve krivičnih dela protiv polnih sloboda maloletna lica.

Autor: